Мирис летње кише која лењо пада , тихо и полако улази у моју душу.Отвара старе ране зарасле у сету и сећање.
Ране су настале давно , врло давно , на самом почетку моје ране младости , када смо још живели безбрижно , када смо волели и били вољени , када је лето било лето , а љубав љубав , која се делила на клупици у парку са неизбежном шаком сунцокрета и врелим пољупцима са укусом лета , које је увек кратко трајало као и љубав са мирисом кише.
(Прочитано: 62 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.671 пута)
Hvala
Bravo druže
Hvala , trudim se. Koliko mi bolest dozvoljava !