Сећам се , давно беше , упознао сам једног деду на пијаци.
Продавао је птице , штиглиће,и кавезе плетене од прућа . Сам их је правио .
Пруће је брао у шуми , младо, савитљиво , као да га природа сама моли да се плете .
Плетењу га научили у Вршцу док се лечио од алкохола. Радна терапија, говорио је .
А онда би се насмејао : ,,Хвала ракији , да није ње не бих научио да плетем .“
Увек је могао да заради флашу вињака . За птице је користио велику мрежу , разапне је између два дрвета,
и чека… два-три дана.
Кад их ухвати, каже и кад се науче певају као душа.
Дуго сам га виђао по београдским пијацама.
А онда , нестао . Кажу, умро је сам , окружен птицама,с флашом вињака у крилу.
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.714 пута)
