RETKO KADA PIŠEM GLOSE, ALI OVA PESMA I STIHOVI DRAGE PRIJATELJICE I POŠTOVANE KOLEGINICE PO PERU Jovanka Jančić ME JE INSPIRISALA DA JE NAPIŠEM…
NJU TREBAŠ ZNATI VOLETI
Nju trebaš znati voleti druže
Nije ti ona kao sve druge
Glava visoko, osmeh na licu
A satkana je od bola i tuge
Ti njenu suzu videti nećeš
Mada joj klizne niz lice koja
Život joj bolne okove stavi
A ona jedra raširila svoja
Jovanka Grubić Jančić
JOŠ LETI
Dal` je princeza , il` samo žena ,
oko nje zlobni glasovi kruže.
Ponosna , iako ostavljenja ,
nju trebaš znati voleti druže.
U ljubavi jača i od stene ,
sa tobom deli sve tvoje tuge ,
zbog tebe će suza da joj krene ,
nije ti ona kao sve druge.
Krila davno porezali njena ,
trebaš stići tu ranjenu pticu .
Iako je sama , povređena ,
glava visoko , osmeh na licu.
Duša je njena k`o ceo svemir ,
anđeli s` neba njene su sluge ,
Mis`o na nju unosi ti nemir ,
a satkana je od bola i tuge.
Niko ne može da je razume ,
ali možda , nekada umećeš ,
da s`krije bol ona vešto ume ,
ti njenu suzu videti nećeš.
A tol`ko je suza isplakala
ni sama ne zna tačnoga broja .
Neće plakat` , sebi obećala ,,
mada joj klizne niz lice koja.
Još k`o dete namučena bila ,
nemirno more k`o da je davi .
Na dušu mekanu kao svila
život joj bolne okove stavi.
Ne budi tužan zato moj druze ,
nikada neće da bude tvoja .
Crne ptice oko tebe kruže ,
a ona jedra rasirila svoja.
© Jasmina Dimitrijević, Srbija