Магла

Кад се небо спусти,
И прекрије свет,
Тад се тихо рађа,
Маглени брег.

Густа је то тмина,
Нема чак ни душу,
Кришом се спусти,
И прогута сваку жртву.

Не бира време,
Не бира ни место,
Храни се душом,
А некада и срећом.

Сада скупи петљу,
И покушај је наћи,
Кад у маглу уђеш,
Пробај сад изаћи.