ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ
Цркви Љевишки,
„Зеница ока мог гнездо је лепоте твоје“
Усних те ноћас,
уочи Ђурђевдана,
указа ми се свјетлост,
најљепша, Прeсвета!
Богородице Љевишка…
Васељенски сабор, Светице.
А, страшни Cуде.
Часовник стао, вјекови се укрстили.
Душа Ти се на Небо ваздигла.
У бодљикавој жици, љепотице, тужиш,
у болу земаљског јаука.
Погурена од кише ледене.
Долазим ти сестро, обалом немира,
са иконом Светог Лазара у њедрима.
Кандило запалила, јелек пригрнула.
Мајка ми га срмом метохијском везла.
Ето ме, Љевишко, наду одјенула,
гробове да чувамо, Теби да се молимо.
Теби за љубав, Метохијо мученице,
Српска, видоводна, жуборна!
Аутор: © Здравка Бабић
Рецензент: Раде Биочанин
Visits: 1072
Today: 2
Total: 1517787
Одлична песма, Здравка!
LJubodrag Obradović,
Poštovanje i hvala na objavi.
Srdačan pozdrav!
Poštovana Zdravka, ako želite Vašu poeziju ćete moći i sami da postavljate na sajtu http://www.poezija.rs Dovoljno je da mi pošaljete mejl na pesnik@poezija.rs i ja ću Vam otvoriti nalog. Pozdrav Ljuba
Прелепо.
Hvala Vama na krasnom pogledu!