Говори се да је капа,
Старија од сваке главе;
Капе трају, а главе се
Котрљају преко траве.
Ако не знаш мој брајане,
Сва памет под капу стане;
Од шешира до шајкаче,
На главу се све навлаче.
На рамену од горштака,
Капа личка поскакује;
А пред свијетом на кољену,
О њој пјесму гусле брује.
Није личка капа царска,
Већ је капа слободарска;
А са својих девет кита,
Претрајала је и Тита.
Једном сам је пријатељу,
Чак видио у Сиднеју;
Црвена је боја њена,
Крв Личана проливена.
Обод црни на њој стоји,
Још се царство њега боји;
Јер су личке капе знале,
Окајати главе пале.
Девет кита, девет тића,
Девет браће Југовића;
У свакоме крају свијета,
„Личка капа“ сад се шета.
Ovo na slici je crnogorska kapa.