ТОНЕМ!
Тонем у ништавило
које је вешто спаковао овај свет
у представу којој сви аплаудирају.
Тонем
јер не разумем
шта је на њеној површини,
иако је сви воле.
Глумци који играју ову хит представу
су људи с којима сам провео живот,
био сам део ансамбла,
несвестан ове сурове истине.
Заслепело ме је светло позорнице,
аплаузи су ме тргли.
Док сам уживао
у овацијама усхићене масе,
схватио сам празнину свега.
Пливао сам сам
у погрешном смеру
и погрешном мору,
о какве илузије!
Тонем јер желим да дотакнем дно,
да се отиснем како бих испливао
на другу површину.
© Дарко Рашета
(Прочитано: 367 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.031 пута)
Odlicno!
Duboko, smisleno, istinito.s
Bravo Darko