НОЋОБДИЈЕ – Душан Комазец

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

Сутон полако спушта тамне копрене вео
на наше мало село, свуд мине жамор и ход.
У крчми старој, „швабској” „васкрсну света део”
и рујно вино што се с астала лије на под!

А грех је, јер је чокот копала рука вредна,
хор младих девојака плод берићетан брао…
Можда је у том рују планула љубав једна?
Можда је буљук деце из њега грожђе крао?

Можда је стари „прота” по голомразном дану
знамењем Светог крста шкропио „грашевину”,
кадио виногорје, вином „целио” рану
тек орезаној лози? Молио у том чину!

Кроз стар и прашњав пенџер проћири месец цео!
Наслути чежњу која опхрва ноћобдије,
али тај усамљеник судити не би смео,
јер се у винској чаши наша истина крије.

Нехај им памет узе! Док време хуји, лети,
никога нема да се у своме забораву
преуми, или макар на тренутак се сети
да сутра, ливадама треба „отети” траву.

Замлечила се поноћ, небески свици бдију!
Слушају радознало „ жубор са извор-чесме”,
ал’ не спознаше севдах због ког се сву ноћ пије,
нити најлепшу тугу старе љубавне песме.

Чују се први петли, косибаша још нема?
Паорска кола неме, нису ‘прегнути ати.
‘Место дората, вилин-коњиц на пут се спрема.
Без узде и кајаса, сам се к’ ливади пути!

(Прочитано: 491 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.484 пута)

2 мишљења на „НОЋОБДИЈЕ – Душан Комазец“

  1. No votes yet.
    Please wait...

    Лепо, као у увек када читам Ваше песме, откријем понеку , за мене нову, реч. Доживим ноћ, дочекам поноћ у крчми нашег малог села или попут месеца, усамљеника, провирим међу строфе и стихове. Нећу да судим, то не бих смео јер песма каже “у винској чаши наша истина се крије”. Подигнимо чашу увис и рецимо “Живели!”

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Живели Лазаре! Хвала Вам на лепом коментару и хвала Вам што „ завирујете” у стихове. Требамо сачувати прошлост да би наши потомци појмили, то јест „доживели” за њих, сада неко непојмљиво време.
      Срдачан поздрав и свако добро Вам желим!

Оставите одговор на Лазар Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif