ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић

ВОЛЕЛА ЈЕ

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје…

Вoлeла је да боса трчи по ливади
И да мирише цвеће
Вoлeла је рану зору
И вoлeла је прoлeће…

Вoлeла је зором да гледа кроз прозоре
И лагане шетње поред реке
Вoлeла је да ме држи за руку
И вoлeла је романтичне песме неке…

Вoлeла је да носи хаљинице кратке
И црвени шеширић на глави
Обожавала је да се на улици окрећу за њом
И да мене љубоморним прави…

Настави са читањем „ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић“

25 пута прочитано

Ti si moje vino – Miško Pločić

Ti si moje vino
Crveno i belo
Opijaju me tvoje usne
Opija me tvoje telo…

Tvoj dodir mi tugu leči
Isto kao čaša vina
Tvoj osmeh mi osmeh daje
Ti si moja želja fina…

Umesćo tvojih usana ja sad čašu ljubim
U zagrljaju vina pamet gubim
Opija me blagi ukus taj
Skoro kao tvoj zagrljaj…

Dodir rujnog vina sad kroz moje
Telo teče
Uživam u njemu skoro svako veče
Isto ko nekad dodir tvojih usana
Ukus vina me sada Opija…

Leči tugu, leči i samoću
Kada tebe nema i danju i noću
Leže sa mnom svako veče
Kad mi iz oka suza poteče…

Ljubav i vino su povezani jako
Nesrećna ljubav se u vinu topi
Mnogo jače no najlepše reči
Samo dodir vina može da izleči.

29 пута прочитано

Nije da ne volim – Мiško Pločić

Nije da ne volim da se ljubim
I da se zaljubim
Al još nisam našao onu pravu
Zbog koje bih izgubio glavu…

Nije da ne volim dodire i zagrljaje
I sve čari što ljubav daje
Ali prave nema na vidiku
Ne mogu da nadjem priliku…

A, voleo bih i ja da imam dragu
Lepu, slatku, simpatični i blagu
Da me dok šetamo drži pod ruku
A moja ruka da je na njenom struku…

Da me slatko, zaljubljeno gleda
Da me drugim devojkama ne da
Da drugaricama kaže ovo je momak moj
Ah, kako bih to voleo, joj…

Voleo bih da ima osmeh blagi
Da me njime gleda i govori dragi
Voleo bih i ja, ali prave nema
Nadam se da mi je sudbina sprema.

180 пута прочитано

Zovi me noćas – Miško Pločić

Hajde, zovi me noćas u tri
Kad budu zaspali svi
Kad noć obavije tama
Zovi me da ne budeš sama…

Pozovi me noćas iako je kasno
Da radimo nešto lepo i strasno
Pozovi me noćas oko tri
Da uživamo u lepoj noći mi…

Pusti radio da lagano svira
Nek se peva pesma što u srce dira
Da plešem priljubljeni jedno uz drugo
Nek ova noć traje dugo dugo… Dugo…

Pozovi me noćas, i ljubi me i mazi
Da osetim dodir tvoj kako kroz
Mene prolazi
Oko moga vrata svoje ruke svij
Usne svoje u mojima skrij…

115 пута прочитано

Pitanje Bogu – Miško Pločić

Pitam se svr češće šta sam to Bogu skrivio, mislim, nije da ja nisam zadovoljan time što sam ja dobio od njega, nego ponekad me baš muči, ili ja to tek mislim tako. Možda je i to. Ali, mogao bi ponekad, makar ponekad, ne tražim ja svaki put, da mi malo olakša poneki problem u životu, mislim, ne mora svaki put da me testira… Ja se ponekad malo kao ljutim na njega, prebacim mu ponešto, malo se kao posvadjam sa njim, kažem ponešto… Ne smem baš svašta, ipak je on glavni, pa može i on da se naljuti na mene, i onda sam ja, da prostite, najebo, a ti baš i ne smem sebi da dozvolim… Mislim, i ovako dosta najebavam… Nego, to, kao nešto da kažem, da se pobunim… A, dodje mi ponekad… Dodje… Ima stvari koje nisam zaslužio… Koje bih ja drugačije sebi uradio… Ali, ko pita mene… Samo mi se ne svidja da bolje prolaze ubice, razbojnici, prevaranti, lopovi… A, oni, pa makar malo uživaju… Jebi ga, ja ne umem, nusam nijedan od njih… Oni rizikuju, ja ne smem… A ne želim mnogo… Ne, ne… Ne želim ja, ludo bogatstvo, dobra kola, mada bi mi dobro došla, vile, mada se ne bih bunio… Tek malo boljeg života… U stvari, samo da su mi deca zdrava… Bilo bi mi dovoljno… Svet ne mogu da promenim, mada sam Bogu nekoliko puta rekao da bih neke stvari uradio drugačije od njega… Nije mi odgovorio… Ne odgovaraju ni predsednici narodu što ih bira, što bi Bog meni… Neka, nek mi samo čuva decu, ja sam se od mene davno oprostio… Opet lupam, sreća što mu majka ovo ne čita, ubila bi me… Pa, ako neko pročita, nemoj da se smeje, ja to onako, došlo mi… Ništa, odoh ja sad, sutra moram da idem na poso, raditi se mora…

185 пута прочитано

Selo moje, zavičaju mio – Miško Pločić

Selo moje, zavičaju mio
U tebi nisam godinama bio
Fali mi miris moga sela
I moja draga familija cela…

Godinama živim u tudjini daleko
Bogatstvo i pare tamo sam steko
Al o selu mome stalno sam snio
Iako sam daleko od njega bio…

Falile mi livade i zelena trava
Lavež pasa i kad zamuče krava
Žubor potoka što kraj kuće mi teče
Pijanke u kafani skoro svako veče…

Selo moje, lepše od Pariza
Lepo iz daleka, najlepše iz bliza
Jedva čekam opet da ga vidim
Seljak sam i toga se ne stidim…

Volim kad zapeva slavuj u malome lugu
Da stisnem ruku majboljemu drugu
Kad vidim da se na krovu odžak puši
I na tavanu kad se meso suši…

Jedva čekam da zamirišu jorgovani
Da čujem vrapce da cvrkuću na grani
Jedva čekam da pred staru kuću dodjem
Prašnjavim putem kroz selo da prodjem…

Selo moje zavičaju mio
O tebi sam godinama snio
Selo moje lepše od Pariza
Lepo iz daleka, najlepše iz bliza.

225 пута прочитано

Preboleću te – Miško Pločić

Sva tvoja pisma u reku baciću
Sve tvoje slike u vatri izgoreću
Al ne znam šta ću sa ovim u srcu
Kada uvek znam tebe voleću…

Sve tvoje darove pokloniću nekome
Sve tvoje pesme daću drugome
Al onu našu ljubav kad smo se voleli
Znaj, neću dati nikome…

I pored svega još uvek te volim
I neću moći lako da te prebolim
Al život ovaj ide dalje
I da zbog tebe patim neću da dozvolim…

Nateraću sebe da zavolim drugu
Neću da živim život uz tugu
Biće negde sreće i za mene
Zaboraviću tvoju kosu dugu…

Jednom ću prestati tebe da se sećam
Neću prema tebi ništa da osećam
Druga će ući u život moj
Danas ću to sebi da obećam.

270 пута прочитано

Pitaš, druže, kako sam – Miško Pločić

Pitaš me, druže, kako sam
A šta hoćeš da ti kažem
Da sam dobro i da sam srećan
Video bi i sam da te lažem…

Kažeš, druže, da je zaboravim
Da ne mislim na ženu tu
Kako, druže, kad ne mogu
Kako, kad sve me podseća na nju…

Kažeš da postoje
Na ovom svetu žene druge
Ali, ja, druže, nju volim
Srce mi je puno tuge…

Hoćeš da sa tobom podjem
Da se proveselimo nas dvoje
A ne vidiš moju bol
Što razdire srce moje…

Vidiš druže ovu suzu
Što niz moje lice teče
Ona meni društvo pravi
Druže moj, svako veče…

Nema, druže, više mog osmeha
Odnela je ona sve sa sobom
Pusti mene da plačem u tami
Neću moći ja sa tobom…

Nestala je druže sva moja sreća
Nestalo je sve sa tom ženom
Ostale su samo tuga i bol
I moje oči da plaču za njom.

517 пута прочитано

Zacvrkutale ptice – Miško Pločić

Zacvrkutale ptice u ranu zoru
Pahulje bele kližu po prozoru
Napolju sneg lagano veje
A,ja se pitam moja draga,gde je…

Ja se pitam gde je moja draga
Otišla je od mene bez traga
Ne znam gde je ona sada
A,sneg napolju,pada li pada…

Napolju padaju pahulje bele
Padaju noći cele
A,moje srce tužno pati
Da li će ona da mi se vrati…

Gledam kroz prozor, beli se breg
Kako ke lepo kad pada sneg
A,srce je moje puno tuge
Suze su sada moje druge…

Padaju napolju pahulje bele
Srce te zvalo noći cele
Usne su zvale tvoje ime
Otišla si i ostavila me…

228 пута прочитано

Sreli smo se u aprilu – Miško Pločić

Sreli smo se u aprilu
U rano proleće
Kad posle duge zime
Radja prvo cveće
Bila si u kratkoj
Haljinici plavoj
I odmah privukla
Pogled moj…

Gledao sam te dugo
Kako igraš sama
U haljinici plavoj
Totalno bez blama
Reših da ti pridjem
Da te bolje vidim
Ni sanjao nisam
Da ću da ti se svidim…

Smejala si se slatko
I rekla mi ćao
Da si žena mog života
Odmah sam znao
Rekla si da ti je hladno
I stisla se uz mene
Naša je ljubav
Mogla da krene…

Ljubismo se strasno
Skoro cele noći
Nadao sam se da jutro
Neće nikad doći
Budila si me zorom
Usnicama svojim
Grudi su ti bile
Na grudima mojim…

Tvoje toplo telo
Uz mene se privilo
Samo Bog zna
Šta je noćas bilo
Rekap dam sebi
Pustiti te neću
Ti si moj
Vesnik za sreću…

215 пута прочитано