Г Р Е Ш Н И К К Р А Ј О Д Р А
Давно беше, ал` сећам се, кад` су нам се очи среле,
лепотица она беше, ал` усне су другу хтеле.
Међу нама ништ` не беше иако сам њу вoлeо,
тужан поглед, уплакани, никад` нисам пребoлeо.
Поред одра њеног стојим, изломљене гледам боре,
скамењене усне ћуте, а ја желим да говоре.
Да ми кажу да ме желе помодреле усне њене,
њене дуге косе седе, цели живот немршене.
Милујем јој прамен косе, остала је због ме сама,
а у срце тужно моје увуче се мучна чама.
О како бих њена медна, скамењена, нељубљена,
целивао поред одра, беше у ме заљубљена.
Што не дадох да ме воли, да изљуби моја уста,
за ког` сам их сачувао, остала ми довек` пуста.
Срешћемо се у вечности, тамо где се душе вoлe,
Код Господа милостивог за ме опрост да измoлe.
© Бранко Мијатовић
© Бранко Мијатовић
Ovo je meni najdraži Vaš sonet.
Хвала дивна поетесо!
Очекујем да твојих 10 песама пошаљеш што пре на мејл који сам дао у предлогу за заједничку књигу. Има ту пуно посла за уваженог председника и мене. Није лако уредити добру књигу, а ми желимо најбољу.
ZAPISANA SUDBINA
Davno beše, al sećam se kad sam tebi srce dala,
zavoleh te, a da želiš drugu ženu nisam znala,
sanjala sam usne tvoje, budila se uplakana,
zauvek me uspavala mog bolesnog srca rana.
Čeznula sam da me ljubiš,zamrsiš mi duge kose,
s’ pletenica da mi skupljaš zaostale kapi rose,
sve je samo san ostao, tebi druga draža bila,
posrebrila moja kosa,a zlatna je ona bila
Tužan stojiš kraj mog odra, sad mi mrtvoj usne daješ,
poželiš da vreme vratiš, jer se sada gorko kaješ,
e moj dragi sad ne pati, ne proklinji sudbu kletu,
naše bolne srodne duše, srešće se na drugom svetu.
Sve što nam se sad desilo znalo se od davnih dana,
svakom od nas već odavno sudbina je zapisana.
JASMINA DIMITRIJEVIC Srbija
😮Maestralno!
Hoće li i ova pesma “POD ISTI KROV”?
Ispunila sam bonus. Nema mesta.To je odgovor na Vas sonet.
Zaboravih da se zahvalim na pohvali.
Јасмина, хајде да завршимо овај сонет који смо започели у коментарима. Ти прву терцину, али што јачу, а ја ћу антитезу у другој терцини. Додаћемо наслов и ја ћу сонет објавити на сајту као заједнички.
Ovaj sonet?pa in je završen. Mozete ga objaviti ispod Vašeg
Šapt`o joj nežno ko jelen košuti ,
samrtni poljub za njih to je bio .
Ne , ne huči reko , i ti ućuti ,
vrele usne njene k`o da je snio.
I njoj se činilo kao da sanja ,
talasi reke reči mu odnose.
Al` sreća beše od nesreće manja ,
nemoćne ruke još ljubavi prose.
Želje su jedno , a stvarnost je drugo ,
crna im ptica nebo zakrilila.
u korak nas pratiš večita tugo ,
naše si pute za vek zacrnila.
Жеље су једно, а стварност је друго,
црна им тица небо је закрила;
ал` љубав силна, рече збогом туго,
залуд си његову љубу ти скрила.
Љубав је силна, баш ко сунце јарко,
умрет` за љубав, зна ко воли жарко.
Ако хоћеш, спајам ово и вечерас објављујем. За десет дана ће песма бити у топ 20, а можда и више.
Iz pesimizma u optimizam da bi dobili antitezu na ovako dobru sintezu u katrenama. OK?
Ok
Moze ali me zbunjuje drugi stih prve tercine. Moj mi se vise dopada 😀 slobodno objavite pa mozda I to bude ideja za druge pesnike za duetske pesme
Gde je naša pesma?
Ostavio sam to za sledeću subotu jer ovih dana Ljubo i ja intenzivno radimo na zajedničkoj zbirci poezije
“POD ISTIM KROVOM”.
Srdačan pozdrav!
Pozdrav.od mene obojica imate moralnu podrsku