Предлог за НИН-ову Награду за 2020.

Rating: 10.00/10. From 3 votes.
Please wait…

Поштовани посетиоци, драги песници,

Чини ми част да Вас обавестим да је књига КАФАНСКИ ДРУГОВИ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, коју је написао наш члан Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца ушла у конкуренцију за престижну НИН-ову награду.


Боривоје Бора Видојковић

БИОГРАФИЈА – Боривоје Бора Видојковић рођен је при крају месеца децембра 1949. године у Плочнику, општина Ћићевац, од оца Љубомира и мајке Драгиње рођене Карастојковић.Тешко и неизвесно време Информбироа, немаштине и оскудице надокнађује топлином скромног, поштеног и вредног породичног дома. Основну школу завршава у Плочнику и Ћићевцу као ђак пешак. Први стихови ничу у гимназијским данима, а поред поезије, прозе и фудбала велика љубав му постаје и кафана.

Запошљава се у тадашњој „Југобанци“ у Крушевцу, експозитуре у Ћићевцу, где
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.


Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и  „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
У наставку, прочитајте које су све књиге до сада предложене за НИН-ову награду и интегрални текст предлога Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за НИН-ову награду.

Рубрике Политика
НИН-ова награда
Роман године

Отворен конкурс за НИН-ову награду за
2020.

Обавештавамо ауторе и издаваче да романе, написане на српском језику и први пут објављене 2020. године, пошаљу на конкурс, у најмање шест примерака, на адресу недељника НИН (Цетињска 1, 11.000 Београд), одмах по објављивању, а најкасније до 15. децембра 2020.
Списак пристиглих дела ажурираће се на сајту недељника НИН, www.nin.co.rs.
Као и претходне године, чланови жирија су Теофил Панчић, који ће председавати састанцима, Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.
Коначна одлука биће саопштена средином јануара 2021. До тада, актуелни лауреат биће Саша Илић за роман Пас и контрабас, у издању Орфелина.

Списак романа за НИН-ову награду за 2020. (по датуму пристизања)

1.    Иван Глишић, СЕЛЕ или ЗБОГОМ МАЈКО И ПОЗДРАВИ МИ СЛОБОДУ  М.О.Д. Шабац

2.   Ненад  Гугл, ВЕЛЕЛЕПОТА СЕКУНДЕ
Бит издаваштво Чачак

3.    Срђан Серж Милановић, ПЛАВИ ГАВРАН
ЦНП&П Београд

4.    Намир Радојковић, ЗАПАД ИСТОК – Алма

5.    Стефан Тићми, КАПУТ ОД МАХОВИНЕ – Лагуна

6.    Иван Јосимов, ВРЕМЕ ОД ВОСКА – Лагуна

7.    Влада Арсић, ОСИЊЕ ГНЕЗДО – Лагуна

8.    Дејан Тиаго Станковић, ЗАМАЛЕК – Лагуна

9.    Жика Богдановић, КЊИГА О ТИРАНИЈИ ИЛИ ЖИВОТ
И СМРТ НОВОГ МАКИЈАВЕЛИЈА
– Атенеум

10. Миомир Милинковић, ШУМЉАЦИ Алма/Сунчани брег

11. Мeти Камбери, ГРАД БОЛА Нова Поетика

12. Драган В.СПАСИЋ, УМРЕТИ НА ВРЕМЕ – Медивест КТ Ниш

13. Душан Боговић, НЕ НЕ Крон

14. Владимир Кирда Болхорвес, НА ВИДИКУ
ЗГАРИШТА
Прометеј

15. Михајло Орловић, СИН ОКЛЕВЕТАНЕ МАЈКЕ
Бина доо

16. Милка Кајганић, КАЗИВАЊА ЂЕДА КОРДУНАША
Крајишки привредник

17. Иван Ивањи, МИЛИЈАРДЕРОВИ СИНОВИ
Лагуна

18. Владан Матијевић, СЛОБОДА ГОВОРА
Лагуна

19. Катарина Митровић, НЕМАЈУ СВЕ КУЋЕ ДВОРИШТЕ
Енклава

20. Зоран С. Стојановић, ПУЦАЊ У ПРИШТИНИ – Чаробна књига

21. Бранимир Вуковић, И БОГ СЕ ЧОВЈЕЧИЈИМ
ИМЕНОМ ЗОВЕ
Унирекс

22. Слађана Нина Перковић, У ЈАРКУ
Имприматур

23. Миленко Сокић, ХОЛОФАУСТ Пресинг

24. Зорица Михајловић, ШКАРТ Прометеј

25. Владан Матић, ИЗГУБЉЕНИ ГРАД Агора

26. Алма Коман, ОСМИ ГЛАС Агора

27. Драган Илић, КАРАНТИНИЈА 1 и 2 Агора

28. Срђан Ковачевић, ЉУДИ ИЗ ДУБОКЕ ШУМЕ
Аутограф д.о.о.

29. Милан Јововић, ПРИЧА О ОЦУ Граматик

30.  Слободан Смиљанић, ДРИНА ПЛАЧЕ И ПАМТИ Ecograf

31. Жељко Мандић, БЉЕСАК (роман о поновљеном
злочину)
Крајишки КЦ Свети Сава

32. Крста Поповски, НЕВРЕМЕ Књижевна радионица Рашић

33. Дарко Цвијетић, ШТО НА ПОДУ СПАВАШ
Књижевна радионица Рашић

34. Божидар Пешев, КОРОНАМЕРОН : десет дана без куге – Књижевни салон Поезија стенка

35. Ивана Ретхас, НОВИНАР У СУКЊИ УК Кораци

36. Слободан Ћировић, ПРИЧЕ ИЗ ДОМА ЦРНОГ ЂОРЂА
УК Кораци

37. Миша Лазар, РАТНИК Партенон

38. Марија Филиповић, МЕРА ЉУБАВИ И СМРТИ
Нова поетика

39. Душан Недељковић, ГЛАВОЊА Лагуна

40. Вук Драшковић, И ГРОБ И РОБ Лагуна

41. Светислав Басара, КОНТРАЕНДОРФИН Лагуна

42. Енес Халиловић, ЉУДИ БЕЗ ГРОБОВА Лагуна

43. Предраг Митровић, ПУН ПАНСИОН Лагуна

44.  Мирослав Симеуновић Симеун, ДЕСПОТ И ЊЕГОВИ
НЕИМАРИ –
аутор

45. Владимир Павловић, РОМАН О ЕРНАНДУ – Сигнатуре

46. Вукосав Делибашић, У ВРТЛОГУ ВРЕМЕНА – Неказано Бар

47. Трмчић Петар, СЛОМЉЕНА РУЖА – аутор

48. Љиљана Малетин Војводић, СКРИК – Артпринт медиа

49. Зоран С. Пиљевић, ПРИЧЕ И ПАУЧИНЕ
Књиж.друштво КиМ/Прелаз књижевни клуб

50. Бранислав Бане Димитријевић, ТРИНАЕСТА
ПРИЧА
Пресинг

51. Зоран Росић, ГОНДЕОВ СИНДРОМПресинг

52. Владимир Павловић, ДОЋИ ЋЕ ПУН СНАГЕ – Пресинг

53. Урош Димитријевић, СИРОТИ МАЛИ РАТОВИ – Пресинг

54. Невенка ДолићЂукић, ЗАР ЈЕ ЉУБАВ ГРИЈЕХ – Крајишки привредник

55. Ана Живковић, БЕТА ВУК Наис принт/Књижевни клуб Душан Матић

56. Момир Чабаркапа, НЕДОПРИЧАНА ПРИЧА
аутор/Књиж.клуб Далма

57. Тодор Живаљевић Велички, КЊИГА ЗАБЛУДА И
ИЛУЗИЈА
Удр.књижевника Црне горе/Књижевна задруга

58. Бранислав Костић, ЈОЗЕФИНА И ЈОВАНКА
Бистрица

59. Светозар Влајковић, ЉУБАВИ, МАГЛЕ, ОСТРВА...
– Пресинг

60. Зоран Шкиљевић, ЕРОТОМАН
Пресинг

61. Надежда Пурић Јовановић, ПОЛОГ
Пресинг

62. Милица Кљајић, САВРШЕНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ
аутор

63. Слободан Амановић Либеро, ДЕВОРНИ аутор

64. Марко Видојковић, ЂУБРЕ Лагуна

65. Милан Јовановић, ПЛАМЕН СВЕЋЕ – Лагуна

66. Миодраг Мајић, ОСТРВО ПЕЛИКАНА Вулкан

67. Душан Микља, ПОКРОВ ТАМЕ Вулкан

68.  Саша Каралић, ТРИ ЗНАКА КРУГА Геопоетика 

69. Рајко Васић, СТРАХ ОД ЉУБАВИ Бесједа

70. Ахил Николић, ЗАБОРАВЉЕНА ЉУБАВ УЗ ОДАБРАНЕ
ГРЧКЕ МИТОВЕ
аутор

71. Милош Младеновић, ХЕРОЈИ Бесна кобила

72. Аца Станојевић, МРАЧНО ОГЛЕДАЛО Филип Вишњић

73. Барбара Диктовски, УТИЦАЈ ХУМАНИЗМА И
РЕНЕСАНСЕ НА СТАЊЕ У МОЈОЈ ГЛАВИ
Нова
поетика

74. Горан Дошен, ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ЈЕСЕНИ
Нова поетика

75. Стефан Кирилов, НАПУШТАЈУЋИ ВЕТРОГРАД – Нова поетика

76. Смуков Марко, КОНТРАКОД – Нова поетика

77. Томушиловић Милош, УЦЕНА – Нова поетика

78. Тодоровић Иван, ПХОНЕУТРИА – Нова поетика

79. Дуња Поповић, ТАОЦИ СТРАХА – Нова поетика

80. Анита Симић, У ОСВИТ РИМСКОГ СУМРАКА – Нова поетика

81. Слободан Ружић, ТЕМА СКЕЛА – Нова поетика

82. Мирослав Мики Томић, СИЛЕ ДОБРА И ЗЛА – Нова поетика

83. Небојша Саиковски, ПИНК ПАНТЕРИ : НАЈВЕЋИ
ЛОПОВИ НА СВЕТУ –
Нова поетика

84. Марко Пешић, ИВИЦА ВОДЕ – Нова поетика

85. Валентина Мијовић Илић, ШАПАТ СЕНКИ ИЗ
ПРОШЛОСТИ –
Нова поетика

86. Душанка Котур Угрица, ЗАГОНЕТНА СОБА – Графид

87. Перица Јокић, МАСКЕНБАЛ НА ЖИЦАМА – Алма

88. Бранко Јовичић, ДАВНО ИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ – Источно Ново Сарајево ЗУНС

89. Надежда Пурић Јовановић, ЧАК И У ХУЕНТИ – Источно Ново Сарајево ЗУНС

90. Радисав Милић, У КРУГУ – Источно Ново Сарајево ЗУНС

91. Александар Новаковић, РАДА, БАЈИН или НЕ
ЗАСЛУЖУЈЕТЕ МЕ, БЕДНИЦИ НЕЗАХВАЛНИ!
– Удр. независних писаца Србије

92. Милорад Родић, ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА ДВА – аутор

93.  Антић Милица, МАСКАРА – Агноста

94.  Филип Грујић, ПОДСТАНАР – ЛОМ

95.  Дарко Јешић, ВИА ДОЛОРОСА – Чигоја штампа

96.  Дарко Стојнић, ЧИСТАЧ ЦИПЕЛА – Алма

97.  Александар Марић, ЗЕМЉА ЗА НАС – ЦРОС

98.  Бобан Петровић, РОКАЊЕ 2 – Лонг легс студио

99.  Соња Атанасијевић, СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА – Блум издаваштво

100. Зоран Ћирић, ЦРНИ ВИНИЛ, БЕЛА ТИШИНА –
Службени гласник

101. Арсеније Живић, БАЈКА О ЗЛОМ ДОБУ – Агноста

102. Бранка Трошић, СРПСКИ ВИСОКОЛЕТАЧИ ПЕЋКИ –
КУД
  Брвеница/Дечији савез општине Рашка

103. Јовица Аћин, ПОЛАЗЕЋИ ОД КРАЈА СВЕТА –
Лагуна

104. Бранка Криловић, ЛИГА БЕЗОЧНИХ – Геопоетика

105. Тихомир Стевановић, ЧОВЕК НА БАЛКОНУ –
Дерета

106. Владимир Копицл, ПУРПУРНА ДЕКАДА – Дерета

107. Саво Стијеповић, ПРЕКРАСНЕ РУШЕВИНЕ – Дерета

108. Ненад Теофиловић, ФРАКТУРА Дерета

109. Бошко Крстић, ПАРАНОЈА БАРОНА АЛДИНА
Архипелаг

110. Милан Ст. Протић, ПУН КРУГ Л. Д. ТРОЦКОГ – Вулкан

111. Мироје Вуковић, КОЛОВРАТ(Алуге 2) Унирекс/Свет књиге

112. Гордана Здјелар, ДИСТРОФИЈА ПРЕДУБЕЂЕЊА Нова поетика

113. Душан Станковић, ХЕРОЈ РАМСКЕ ТВРЂАВЕ –  аутор

114. Милан Јованић, ТУЂИ САН Магнус

115. Боривоје Бора Видојковић, КАФАНСКИ ДРУГОВИ Удр. песника Србије

116. Стеван Јешевић, ГОСПОДИН ВУК БРАНКОВИЋ Отворена књига

117. Иван Јовановић, ИСАК ДЕУС И ЊЕГОВИ ИЗВЕШТАЈИ ИЗ ПРАШИНЕ Албион books

118. Жика Богдановић, ПЛОДОВИ СНОВА ИЛИ ТАЈНИ ДНЕВНИК ЖЕНЕ БЕЗ ПУТОКАЗА – Атенеум 

119. Петар Зец, КАРАНТИН УДВОЈЕ ННК Интернационал

120. Душан Цицвара, ПОСЛЕДЊИ ЗАДАТАК ЛОЛЕ КЛОС ННК Интернационал 

121. Милош Прелић Мишевчанин, РАЗАСВИТ НА ОРЛОВОМ КРШУ ННК Интернационал

 

Предлог Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ иу Крушевца за НИН-ову Награду. Оригинал предлог у пдф-у


Удружење песника Србије-ПоезијаСРБ
www.poezija.rs ; поезија.срб
Крушевац, Цара Лазара 142
Мејл: pesnik@poezija.rs
20.10.2020. године, Крушевац
Тел: 064 3970375

Недељник НИН
                                                                           
Цетињака 1

ЗА НИН-ову НАГРАДУ

11000 Београд

Предмет: Учешће на конкурсу за НИН-ову НАГРАДУ

Поштовани,

Предлажемо за НИН-ову НАГРАДУ за 2020. годину роман “КАФАНСКИ ДРУГОВИ” аутора Боривоја Боре Видојковића, из ЋИЋЕВЦА, који је објавило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.

Образложење:

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у 2020. години објавило роман “КАФАНСКИ ДРУГОВИ” Боривоја Боре Видојковића, који, по нама, због своје оригиналности и лепршавости стила писања, као и теме коју обрађује, заслужује да буде проглашен за роман године. Овај роман је опис једног времена у коме нисмо знали за санкције, за мржњу, када смо размишљали о другарству, пријатељству, како да један другоме помогнемо, да свима буде боље. Није се много имало, али то што се имало било је довољно да другарски поделимо на једнаке делове да има за све подједнако. То мало било нам је довољно за срећно детињство, школовање и дружење. Можда је било манипулација, крађа, проневера, али су такве појаве оштро санкционисане и ретко се ко на такав корак одлучивао.

Јунаци у роману “Кафански другови” су заиста другови у правом смислу те речи. Знали су да озбиљно раде свој посао, али су и одвајали време за шалу, одмор и оно право другарство. Помагали су један другог, водили рачуна о имовини која им је била поверена иако је то било врло тешко, али су у томе успевали. И поред друштвених обавеза, које нису биле мале налазили су време и за спортске активности које су им биле најлепше споредне ствари на свету. Неговали су такмичарски дух и усмеравали млађе генерације на витешко надметање и развијали спортски дух у њима. Сматрали су да је то добар начин да од младих људи постану исправни и поштени грађани, корисни чланови друштва. Њихове кафанске шале и препуцавања су само биле вентил за опуштање И скупљање енергије за партијски и друштвени рад. Сматрамо да то време не треба заборавити и добро је приказати га, онакво какво је уистину било, за млађа поколења.

ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА ЗА РОМАН

,,Лагано, један по један, улазили су у аутобус и заузимали места. Као да су сви унапред знали распоред својих седишта”.

Овим реченицама књижевник  Боривоје Бора Видојковић  започиње   свој други  роман ,,Кафански другови”,  као дневник успомена, догађаја  и  доживљај  младости,  сазревања  животних вредности,  које не дотичу материјалне ствари,  већ  зрење духа, чулно сећање  богатог животног искуства, даром, који је  пре свега урођена  способност да овлада  књижевним језиком не заборављајући, и чврсто се држећи оног нашег топлог и нежног, специфичног, завичајног моравског говора.

И без обзира што се не издваја од многих традиционалних приповедача,  његов дар  са финесама је очигледан манир у нагласку,  о времену и атмосфери  коју описује, па  његову написану прозу издваја  и чини посебном и достојном   пажњом  читалаца, јер је прича романа дубоко животна, искрена и проживљена  као посебан  и јединствен  тренутак сећања.

Његов начин  приповедања је врста уметности, која оплемењује и  јасно исписује   време збивања, да   оцртава  описним сликама  и оставља   целокупни садржај дешавања, јер од почетка, до краја романа,   он је одан, пре свега самом себи,  и ликовима, и ту оданост лако преноси  на читаоца,  јер сви ти догађаји   приказују све боје живота, из различитих углова, све  заблуде, расположења,  нарави, ситне свађе, досетке, преваре и шале, правде и неправде, срећне заједничке тренутке, где зрачи оптимизам, а пре свега оно право  и нераскидиво трајно другарство,  које се  прелива уз кафански дим, спаја и снажи људе, а које се дешава наравно уз народну песму  која  носи тугу, и  уједно лечи и усрећује, у кафанама многих поморавских варошица.

Борисав Бора Благојевић

Ако нисте осетили шмек кафанског дима и седења са друштвом у његовој сенци, право је време да га осетите како лебди у ваздуху и увлачи вам се у одело и под кожу, бар кроз причу Боривоја Боре Видојковића у овом роману “КАФАНСКИ ДРУГОВИ”. Јер кад све прође, остаје та прича из младости, остаје та чежња за младошћу, остаје жал што се преживљено не понавља.

Све то и много више ухватио је Бора у свом роману “КАФАНСКИ ДРУГОВИ”. Ухватио је онај другарски, шаљив дијалог другара, нимало заједљив, али прекоран кад треба, кад се нешто погрешило у процени, па сад треба да се исправи. Бора пише са пуно, само њему видљивих детаља, као да му је Стеван Сремац чича, па је од њега наследио приповедачки дар.

И није важно како се прича завршила, код Боре се прича и не завршава, (за разлику од живота који је коначан) и наставиће се у истом ритму, првом згодном приликом, баш тамо где је срећни завршетак у овој причи…

И да закључим, Бора је увек био прецизан и темиљит: И док је као банкар у Ћићеваћкој експозитури Крушевачке ЈУГОБАНКЕ грађанима давао кредите; и (поготово) док је као књижевник писао своје романе ,,Где си бре Станимире” и “Кафански другови”, а нарочито је експлозиван и сажет, а пун набоја у својој поезији и својим кратким хумористичким причама.

Бора је посебно смирен и сталожен био док је стварао и створио најпоетскију књижевну манифестацију у Централној Србији “ДУША ТРОМОРАВЉА”, сарађујући том приликом са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца и КК “Душан Матић” из Ћуприје. Мишљења сам да ће та најпоетскија манифестације трајати дуго, све док песници песме искре…

Почетком јуна 2020. године
Љубодраг Обрадовић

Ето, то је наш предлог. Знамо да ће бити безброј других предлога и да Вам задатак неће бити лак! Али руку на срце и награду доделите по савести… Напомињемо да је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца из године у годину један од најзначајнијих издавача у Расинском округу, како по броју издатих наслова, тако и по квалитету објављеног.
Срдачан поздрав!

Крушевац, 20.10.2018. године
Председник Управог Одбора Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ

Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

145 ПУТА ПРОЧИТАНО

Једно мишљење на „Предлог за НИН-ову Награду за 2020.“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif Bravo Boro

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif