Аутор: Ljubodrag

НЕМОЈТЕ

У мени немојте тражити пол,

ни северног ни јужног  име не знам носити;

за мало белутка тек на тргу просити-

ово тело је само навлака за бол.

Не тражите у мени колибе ни гнезда,

место ми нема темеља ни крова;

станујем у улици безимених снова-

са душама Вашим пуним звезда.

У мени немојте гледати минуте,

време не зна тећи у пољу од трња;

свадба моја од најцрње је  црња-

пером овим немим нек’ свемири ћуте.

Не тражите зато оно чега нема,

лептирицу над ужареном лампом у ноћи;

на крилима песме незван ће Вам доћи-

лепршави лахор олује што се спрема.

У мени можете газити,решетати,

кидати изнова свих празнина скраму;

без облика и твари,остарелу таму-

и тада,ненадано,у себи ме сретати.

Не тражите у мени немуште истине,

ја се само дајем да нема ме више;

сваки звук и глас ми тихо ноту брише-

одговоре пишем мирисом даљине.

У мени немојте женом ни човеком,

називати сену крај ураслог гроба;

у ритама сама ћути к’о ругоба-

загледана у Ваше одсјаје над реком.

Не гоните у мени изгубљени пол,

ни северног,ни јужног име не знам носити;

за мало белутка на тргу тек просити-

ово тело је само навлака за бол.

Aleksandra Mladenovic

Све сам ти опростио
и понудио све што могу,
све што имам и знам.
А ти си шапнула
нешто ветру
и нашла другог
за своје празнине.

Љубодраг Обрадовић

Било с левог бока или с десне црта,
Астрали се врте; по која жаока
Оставља траг иза, да се зна шта јесте
Биоритам с кресте или црна риза.

Речја се та маса прелива с екрана,
Антистресна храна zзаумних таласа-
Да свет буде бољи, бар за ,једну т ачку,

Djordje Petrovic

Nalazim se
u predvorju večnosti.
Sve priče se ovde završavaju
jer eliminacijom Ega,
započinje nezamisliv let.

Bogdanka Rakić

Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje a ko plaća

Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće

Borisav Blagojević

-Mom pradedi Mihajlu,
nestalom negde preko Albanije-

A tražili smo ga
I u velikoj limenoj kutiji
Što stoji na šifonjeru,
Sa koje se smešila devojka
Obučena u šarenu narodnu nošnju.
I po kredencu i natkasnama,
Crkvenim kalendarima i retkim knjigama,
I po sklopljenim ćilimima
Iz kojih su ispadali sasušeni listovi
Oraha i duvana,
I po gustoj paučini tavana.

Kaja Nikolić-Stojanović

Svetlana Djurdjević

S I N U  P O   P E R U

Koga to noćas pijanoga vode,
Nebeski žbiri po pomrčini.
Čije li se to oči mrgode
Budan li sanjam, il mi se čini.

Noćas te žbiri pijanog vode,
Sutra te raspad sistema čeka.
Blud je za slabe i odrode.
Spokoj je to što čini čoveka.

Radivije Miladinović Packo

18.09.09

ОДА ПИВУ

” Вино лечи тугу ”
Лечи!
Али с пивом тугу ни осетио нисам.

” Уз вино најбоље патиш за прошлим љубавима ”
Тачно!
Али уз пиво само једну љубав имам,

Љубав према теби!

Горан М. Бабић

17.09.09

MUZIKA

Noćas trubaduri
Sviraju
Muziku vjetra

Tvoji prsti
Harfa…

Intermeco!

Drugi čin zimske opere
je balada plamičaka.

Dragica Ždralić

16.09.09

PESMA NEDELJE

Da nije priče

Poznata priča
žuborom protiče…

Da nas se ne tiče,
ili ne dotiče,
naš plavkasti mjesec,
ne bi se ljubav zvala.
A kako je malo poznajemo
u ustreptalim mirisima
vjetar fijuče
kroz praznine,
i da nije priče,
bila bi ćutnja
na ustreptalom jastuku.
Oblaci se nadnose
gdje nesigurnost vlada,
i sunce bi se zacrvenjelo,
jer ona se ponavlja
u izgubljenosti..
prostora skučenog
a želja do neba..
Uzdah bi se prelomio
k`o grana stare kruške
da nije priče poznate
što zlopamtila najveća
zaboravljaju
i lako velikomislenici
ne pamte.
Priču koju šapućemo
napaćeni u ekstazi
u nedostatku razuma,
dugine boje plamte.

I beskraj ima kraj
bezgraničnog uzimanja i davanja.

Mile Tešanović

15.09.2009

Kročila si u moj život,
*lutajući kroz misli,
silazeći u srce,
tamno srce,
srce noći,
puno čudovišta!*

KROČILA SI U MOJ ŽIVOT

Ljubodrag Obradović

14.09.09

ЗЛАТНО ЗРНО – PESMA NEDELJE

Aleksandra Mladenovic

Нестајем лагано са уздахом сваким

и ништа сем пакла ме не може снаћи.

У венама пути све су краћи,краћи

ја ходам ка крају кораком лаким.

Нестају заувек све најлепше риме

које су хтеле кроз мене протећи.

Сад већ туђа крила, шире се ка срећи

ка невином срцу,без јада, без зиме.

Нестајем ,а да још нисам ни пронашла

у утроби зрно златастога праха-

труну што сија без срама и страха

да осветли кутке где је тама зашла.

Нестаћу  полако и нећу ни знати

да ли је то зрно икад постојало-

да ли је у мени барем на трен сјало

и  да ли ће икад моћи да ме врати.

13.09.09
PESMA NEDELJE

ДАР МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ

12.09.09

Dete od spomenara

Takni me rečima, svojom rimom
Uzmi me za ruku kada zaplačem
Takni me osmehom
Za ljubav imaš dara
Osvoji me, zapiši se u život moj
Jer ja sam dete od spomenara

Progovori stihove Ljermontova
Ili samo pevuši na vetru
Zagrli me sitnicama
Dok nebom se duga stvara
Sviraj gitaru uz moje pesme
Jer ja sam dete od spomenara

Lidija Petrovic

После много година

Све Наше и тада беше трен само…
а Ја, остао сам окамењен на раскршћу:
са Њеним цветом у руци,
са Својом срећом утамниченом у срцу,
са Њеним осмехом и ведрином, али на набораном лицу,
са Својом сенком…
на распућу простора и времена…

Поново сам…
скучен у својој души у којој су се разишли времена и нада.

Дуле Р.Пауновић

O dovraga kako mrzim
kada neko pred mojim očima
bespotrebno zgazi bubu, ubije leptira,
pokvari muziku, pljune na ulici, opsuje u crkvi,
isplazi na slici, smeje u najtragičnijem delu,
udari slabijeg od sebe,
gura u redu sa dahom od sinoćne rakije,
i ne koči pred barom!

Snežana Čkojić

– Moja patetika ponedeljkom ujutro

07.09.2009

Kletva je ne pojmljiva, ne vidljiva.
Nikla iz ocaja, zalivana bolom.
Godinama se strpljiva skriva,
neprestano nesrecu ona priziva.

Aleksandar Ilić – KLETVA

04.09.2009

OČI

Prevarih se,
pogledah.
zaplovih
po tvojim nogama,
po tvojim deltama
i rukavcima,
plovih po
tvojim bedrima,
rukama
i
čvrstim nedrima.
Po usnama ,
po tvojoj kosi.

Srbobran Matić

VIDAR

mesečar sam

koji

dodirom

prazninu

pred korakom svojim

odmerava…

ruke,

bedne putokaze,

slepilom

ispraćam

do

poricanja… ”

Aleksandra Pejic

ДАР МАЈКЕ ЈЕВРОСИМЕ

Сину мајке Јевросиме
Аћиму Вишњићу

Читао сам Аћиме Твоје риме,
Многе чак наизуст говорити знао,
Сматрао Те братом, дичио се тиме,
Ал` тек сам Те јутрос стварно упознао.

Читуља у „Дану“, рапсодија бола,
Сонет скован срцем пламена поете,
Горостас са Голије, из Вишњића дола,
Надвисио себе и постао дијете.

Радује се брате мајка Јевросима,
У Рају јој душа обитава мека,
И сада Те милује дрхтавим прстима,
Срећна што је родила таквога човјека.

Невен Милаковић Ликота

Сину мајке Јевросиме
Аћиму Вишњићу

Читао сам Аћиме Твоје риме,
Многе чак наизуст говорити знао,
Сматрао Те братом, дичио се тиме,
Ал` тек сам Те  јутрос стварно упознао.

Читуља у „Дану“, рапсодија бола,
Сонет скован срцем пламена поете,
Горостас са Голије, из Вишњића дола,
Надвисио себе и постао дијете.

Радује се брате мајка Јевросима,
У Рају јој душа обитава мека,
И сада Те милује дрхтавим прстима,
Срећна што је родила таквога човјека.

Невен Милаковић Ликота