НОВЕ – Љубодраг Обрадовић

И ОВА НЕКА БУДЕ СРЕЋНА… НОВЕ… Долазе… Илузију доносе. Све је идила, а осећај среће, ко снег шкрипи! Пролазе… Шампањац самоћу гаси и чепом погађа небо да превари срце!

И ОВА НЕКА БУДЕ СРЕЋНА…

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Настави са читањем “НОВЕ – Љубодраг Обрадовић”

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u … Настави са читањем “NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.”

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – roman u pdf-u

Poštovani posetioci, naš kolega, pesnikMilovan Petrović je odlučio da Vam pokloni svoj prvenac, roman NOĆ NA RECI PO. Nadam se da ste pročitali prvi nastavak i da sa nestrpljenjem očekujete nastavak romana. Zato Vam odmah, povodom nove 2016.-te godine poklanjamo integralnu verziju romana u pdf-u. Urednik portala PoezijaSRB Ljubodrag Obradović.

Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, a 2015. godine knjigu poezije “DARUJEM SAMO TEBI” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član.

NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović

Život je vremenski period od rođenja do smrti,
ispunjen spletom okolnosti na koje nemamo
uticaj, ili samo mislimo da imamo.

1
„Danas je dvadeset prvi juli. Na današnji dan, pre pedeset godina, rodio se…“ Na radiu je išla emisija Dogodilo se na današnji dan. Stari šef restorana podiže pogled sa papira na kom je upravo pisao dnevno trebovanje. Prstom pomeri naočare, pa pogleda u stari „melodija“ radio. On je odavno postao antikvitet koji njegove mlađe kolege konobari, uz sav svoj trud i negodovanje, nisu uspeli skloniti sa jedne od polica šanka. Šef restorana, koji je već bio pred penzionisanjem imao je svoje rituale bez kojih nije mogao. Ujutru bi prvi došao na posao, otključao restoran i odmah, ne skidajući jaknu, prišao šanku i svojoj „starini“, koju je iz nekog samo njemu poznatog razloga obožavao. Uključio bi ga ne menjajući stanicu. Radio je uvek bio na frekvenciji Prvog programa Radio Beograda. Dešavalo se ponekad da neko od mlađih konobara u šali pomeri skalu i nađe neku drugu stanicu, a tada bi ga on, kad to primeti, samo prekorno pogledao preko naočara, zatim bi vratio skalu na svoj omiljeni jutarnji program  Radio Beograda. Ta „tortura osoblja“, kako su je kolege među sobom zvale, trajala je od sedam ujutro pa sve do deset, dok se restoran ne bi otvorio za goste. Tada bi već neko od konobara isključio radio i uključio novi, moderni stereo uređaj, koji je stajao na istoj polici gde i stari radio. Nikada im nije bilo jasno zašto je njihov šef slušao emisije na radiu kad je to isto mogao i na novijem „sonijevom“ uređaju. Iz tog razloga su ga, po liku starog mačka iz crtanog filma, između sebe zvali Metuzalem.

Stari šef se češkao po nekoliko dana staroj bradi, pitajući se zašto mu se taj datum čini tako poznat. „Da nije nekome od unučadi rođendan? Ne, to sigurno nije.“ Svih četvoro su rođeni negde u kasnu jesen i njihove datume rođenja je odlično pamtio. Takođe je pamtio i datume rođenja svoje žene i dece. Zašto mu je onda taj datum bio poznat i šta je to što njegove misli vraća ka tom datumu, a da on ne može da se seti? Odustavši od uzaludnog razmišljanja, on se ponovo vrati svom trebovanju. Nastavi pisati koliko kilograma mesa treba nabaviti za kuhinju, koliko vina za šank, kisele vode, i tako dalje. Настави са читањем “NOĆ NA RECI PO – Milovan Petrović – Roman, nastavak 1.”

Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се … Настави са читањем “”

Pročitajte više – Nova knjiga Lepe Simić

Књига Лепе Симић из Цириха НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледејте у наставку неколикои фотографија са места где се досада књига појављивала и прочитајте неколико песама из ње, као и рецензије за књигу које су написали Милош Ристић и Љубодраг Обрадовић…

JEDINICE MOJA

Strepi jutro u meni

Kćeri

 spavaš li
sanjaš li sne

satkane od sreće

I kad nema razloga
zebem

Želim da ti češljam kosu
na grudi prislonim
obema rukama

zagrlim

Da mi na poljsko cveće
zamirišeš

na vruć hleb
bosijak

Vilo moja nebeska

Jednom si rekla
Majka je najlepša reč

Činiš me srećnom

© Lepa Simić

НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00

POGLEDAJTE SLIKE NA FEJSBUKU У Клубу крушевачког Културног центра, 17.12.2015. године одржана je промоција књиге „На крилима маште“, најмлађе крушевачке песникиње Јоване Марковић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У свет маште мале Јоване, “завирила“ је бројна публика, а њен лични позив био је довољан разлог да се међу посетиоцима нађе и градоначелник Крушевца … Настави са читањем “НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00”

POGLEDAJTE SLIKE NA FEJSBUKU

У Клубу крушевачког Културног центра, 17.12.2015. године одржана je промоција књиге „На крилима маште“, најмлађе крушевачке песникиње Јоване Марковић у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. У свет маште мале Јоване, “завирила“ је бројна публика, а њен лични позив био је довољан разлог да се међу посетиоцима нађе и градоначелник Крушевца Драги Несторовић.

На промоцију Јоване Марковић дошао је и градоначелник Крушевца Драги Несторовић

Да је Крушевац град бројних талената из многих области, доказала је својом, већ другом књигом – Јована Марковић, ученица 6. разреда ОШ „Брана Павловић“ из Коњуха. Жељу за писањем, креативност и маштовитост испољила је још у нижим разредима, а прва књига „Док маштам и сањам“, нашла се пред читаоцима прошле године. Осим што је веома плодоносна у писању, ова млада Крушевљанка бриљира и у свим другим предметима. Инспирацију за своје писање види у различитим темама: љубави, пријатељству, породици, природи, отаџбини, школи… A Љубава из које потиче и у којој живи заузима највеће место у њеном срцу.


Јована Марковић

Лепе речи о Јовани изрекли су њени учитељи, наставници, директорка школе, колеге песници, другари који су интерпретирали поезију из нове збирке, а највише о њој говорили су управо стихови. Јована Марковић је најмлађи члан Удружења песника Србије, девојчица чији истраживачки дух не мирује и који је нагони на стално стварање, а судећи по досадашњем раду, пред њом је дуга и богата књижевна каријера. Јучерашња промоција организована је на Јованин 12. рођендан, а како је сама рекла, најлепши поклон јој је био указана част и одржано обећање Градоначелника да присуствује њеној књижевној вечери. Заузврат, градоначелник Драги Несторовић добио је поклон „од срца“ – нову књигу стихова, плод разиграног и несташног духа мале девојчице из Љубаве.

Љубодраг Обрадовић, Јована Марковић и Даница Гвозденовић

Програм промоције осмислио је Љубодраг Обрадовић, а водила га је Даница Гвозденовић. О књизи су говорили Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић, а о Јовани као ћаку и песнику: Верица Соколовић, Бранислава Тодоровић, Гордана Здравковић и Раде Здравковић. У програму су учествовали певачи: Марта Павловић и Милица Новокмет, Јованини другари из Основне школе „Брана Павловић“ из Коњуха: Анђела Милуновић, Немања Миљојковић, Ивана Томић, Вељко Лукић, Ана Грубач, Урош Милетић, Милена Смиљковић, Сандра Лукић, Тамара Миљковић, као и колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и КК Душан Матић из Ћуприје: Мића Живановић, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић, Слободан Јовановић Стубички и Слободан Станковић.

НА КРИЛИМА МАШТЕ

Кад се мало замислим,
машта ме одведе
и као да у свој свет
она ме приведе.

Обиђем и југ и север
и то све у једном маху,
захвално признање
чаробноме праху.   


Из облака гледам
необичан свет
чаробњака и вила,
о којима сам снила.

Једнорози и понији
насмеју ми лице,
а успут чујем
и цвркут птице.

Обилазим Сахару,
животиње разне,
да су оне опасне
нису приче празне.

Спуштам се до мора,
гледам живот леп,
и све што не може
данашњи свет.

У једном сам маху
на неком метеору,
правим друштво причам
ванземаљском створу.

Играм се са временом
у Египту старом,
гледам пирамиде
с њиховим владаром.

Рим и Колосеум,
занимљива прича.
Кроз цео град
имамо водича.

Па онда одем
у свет чаробњака,
прогласише ме људи
за магијског првака.

И тако, обилазим
сва та разна места
док ово путовање
одједном не преста.

Пробудим се, тако,
сва тужна и тмурна,
што је аеро – карта
била тако журна.

© Јована Марковић
Јована Марковић отвара промоцију

JOŠ SLIKA NA FEJSBUKU
Настави са читањем “НА КРИЛИМА МАШТЕ – Промоција књиге Јоване Марковић у клубу КЦК у Крушевцу – 17.12.2015. у 19:00”

DARUJEM SAMO TEBI – Promocija knjige Milovana Petrovića u Kruševačkom pozorištu 16.12.2015.

У Крушевачком позоришту, 16.12.2015. године у 18:00 часова, одржана је промоција друге књиге поезије (треће књиге укупно, јер је прва књига била роман) *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ* Милована Петровића који тренутно живи и ради у Шведској. Била је то мултимедијална промоција на којој се аутор обратио публици путем видео снимка. Издавач књиге је Удружење песника Србије – … Настави са читањем “DARUJEM SAMO TEBI – Promocija knjige Milovana Petrovića u Kruševačkom pozorištu 16.12.2015.”

У Крушевачком позоришту, 16.12.2015. године у 18:00 часова, одржана је промоција друге књиге поезије (треће књиге укупно, јер је прва књига била роман) *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ* Милована Петровића који тренутно живи и ради у Шведској. Била је то мултимедијална промоција на којој се аутор обратио публици путем видео снимка. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, па су на промоцији значајно место заузели чланови овог удружења који су у првом делу говорили Милованову поезију из књиге *ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ*, а у другом своју поезију. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Вељко Стамболија. На промоцији Милованове песме читали су: Даница Гвозденовић, Саша Милетић, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Сандра Миладиновић, Светлана Ђурђевић, Дејан Ристић, Мића Живановић, Мирко Стојадиновић, Радован Стевановић,  Дејан Петровић Кенац, Душка Ерић. Своју поезију говорили су: Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Дејан Петровић Кенац, Срђан Кнежевић, Милош Ристић и други.


Водитељи промоције Мића Живановић и Светлана ЂурђевићЈОШ СЛИКА НА ФЕЈСУ

Milovan Petrović je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i danas živi. Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju Kairos-a iz Sremskih Karlovaca, a 2014. godine knjigu poezije “SVE PESME SRCA MOG” u izdanju Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB, čiji je član.

Нове књиге Милована Петровића, Лепе Симић, Јоване Марковић и Миће Живановића

Прочитајте више на сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу представило је 19.11.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова своја најновија издања: ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ – Милована Петровића из Шведске, НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ – Лепе Симић из Швајцарске, као и књиге крушевачких песника: *ДАН ПОСЛЕ* – Мирослава … Настави са читањем “Нове књиге Милована Петровића, Лепе Симић, Јоване Марковић и Миће Живановића”

Прочитајте више на сајту Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу представило је 19.11.2015. године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова своја најновија издања: ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ – Милована Петровића из Шведске, НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ – Лепе Симић из Швајцарске, као и књиге крушевачких песника: *ДАН ПОСЛЕ* – Мирослава Миће Живановића и НА КРИЛИМА МАШТЕ – Јоване Марковић. У промоцији су учествовали чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости. Модератори програма били су Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић. О књизи Милована Петровића говорио је Љубодраг Обрадовић, а његову поезију је читао Саша Милетић, док је о књизи Лепе Симић говорио Милош Ристаћ, а Лепину поезију говорила је Душка Ерић. Своје књиге НА КРИЛИМА МАШТЕ и ДАН ПОСЛЕ представили су сами аутори Јована Марковић и Мирослав Живановић. У другом делу поетске вечери своју поезију и афоризме су говорили: Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Саша Милетић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Милош Ристић, Саша Збиљић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Драгојло Јовић, Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић.


Љубодраг Обрадовић, Душка Ерић, Мића Живановић и Јована Марковић

ОПОМЕНА – Драгош Павић

ОПОМЕНА Проговори гуја камењарка што пресвлаку оставила нама, дарова нам под јабуком јаде да нам живот личи на покладе. Истерани из затишја раја, понесоше ћупове смрскане, надањем се у залеђу зоре обазреше у грозници живо Јер гнусоба учини напоре И утка се у прозукло ткиво.


ОПОМЕНА

Проговори гуја камењарка
што пресвлаку оставила нама,
дарова нам под јабуком јаде
да нам живот личи на покладе.

Истерани из затишја раја,
понесоше ћупове смрскане,
надањем се у залеђу зоре
обазреше у грозници живо
Јер гнусоба учини напоре
И утка се у прозукло ткиво.

Настави са читањем “ОПОМЕНА – Драгош Павић”

Pesme nedelje u Novembru 2015.bira – Lepa Simić

БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ-Слободан Цвитковић Ако негде могу срећан бити, ако на земљиној кугли има раја, онда су то Босут и ова села, овај део мога родног краја. Док тихо жубори та мала река поред воде лепоти краја нема. Мир и спокој увек нас чека ту, на почетку равног Срема. Дивна су наша сремска села, која … Настави са читањем “Pesme nedelje u Novembru 2015.bira – Lepa Simić”

БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ-Слободан Цвитковић

Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.

Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема.

Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.

Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.

За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.

А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.

Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.

© Слободан Цвитковић

 

 

GDE ĆU SADA – Milovan Petrović

Okrenuh se, pogledah niz reku
ona tiho prema ušću teče,
sunce sporo za planine zađe,
nad dolinom spuštalo se veče.

Još po negde zrikavci se čuju,
toplo veče u mesecu julu,
reka lenjo poljima krivuda,
ja u sebi predosećam buru.

Nešto tamo odavno me tera,
na puteve iza tih planina,
da napustim reku i dolinu,
zar na putu moja je istina.

A istina ružičasta nije,
na tom putu gde mi mladost osta,
smatrali me večito tuđinom,
gledali me samo kao gosta.

Ja se vratih dolini i reci,
moja mladost u tuđini osta,
al’ me reka ne poznaje više
sad me ona smatra kao gosta.

Gde ću sada kad me niko neće,
kose su mi davno osedele,
shvatio sam ali možda kasno,
da se samo laste često sele.

Milovan Petrović

 

FATAMORGANA-Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

copyright ©Nena Miljanović

 

ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ-ЈовДраг

Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом.

Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.

То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.

Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.

У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.

Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога,  Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.

Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….

© ЈовДраг

NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic

Nova Zbirka Pesama – LepaS Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain ”NAJTIŠE POSVETE” i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO!  Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i … Настави са читањем “NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic”

Nova Zbirka Pesama – LepaS

Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain ”NAJTIŠE POSVETE” i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO! 

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i Miloša Ristića

Ova zbirka je pravi događaj za pamćenje. Puna je dirljivih, veselih i setnih pesama. Umetnik je često zatočenik nadahnuća i samo kroz poetiku može sagledati taj put…jer nije lako prebirati po emocijama i sećanjima.

Lepa Simić “nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbrišem trag najlepšeg sna…* (Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku snagu života naša pesnikinja varira na više načina: i u žalu za izgubljenom i u sreći zbog tek nastale…” (* Miljojko J. Milojević).

Dakle, Lepa Simić je svojom prvom knjigom poezije “NAJTIŠE POSVETE” tako glasno poručila celom čitalakom svetu – ljubav je nešto najveće i najsvetlije. Oslonac. Za Lepu, ljubav predstavlja život. Ta činjenica je poznata, ali odavno nije to na tako poetski način zapisano…
A Lepa je jasno dokučila dijalektičku stvarnost sveta, jasno je uvidela u svojoj poeziji svu prolaznost svega što nas okružuje, ali nikako ne pristaje na to, jer bar se u poeziji ne treba predavati i pristajati na sve zakonitosti koje nas okružuju i život usmeravaju na staze kojima nismo zamislili da koračamo.
Odličan primer te dobro iznijansirane strategije da se treba uzdići iznad trivijalnosti kojima nas život obasipa,

svakog dana, svakako trena, Lepa nam poklanja u svojoj pesmi *KAO DVE STATUE*.
Naslonio si se
kao breg
na moje srce
Ni zrnce čari
ni ljubav ne osećam
hladne mi obloge
na tesnom osmehu
miruju

…………………

………………………….

.Ljubodrag Obradović

 

 

NAJTIŠE POSVETE su zbirka poezije u kojoj se na različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra – jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja, ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.

…………………..

Pesnikinja, različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna komponenta.

 

Miloš Ristić

 

 

 

2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!! I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje! ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”                   O sveg … Настави са читањем “2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih”

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!!
I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje!
”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

korica gotova10 Cvetni put duse

O sveg srca veliko HVALA Timu iz Kragujevca Prof.Dr.Golubu Jašović, Ljiljani Bralović,- Iz Kosovske Mitrovice Novici Sovrlic, Pedji za Disain i ostalima…koji su pridoneli mom radovanju povodom zbirke CVETNI PUT DUŠE”

УМЕСТО ПОГОВОРА
РАЈСКИ ВРТОВИ ИЛИ ЦВЕТНИ ПУТЕВИ ДУШЕ ЛЕПЕ СИМИЋ
Проф. др Голуб Јашовић

Пред нама је рукопис друге самосталне збирке стихова Лепе Симић под насловом Цветни пут душе. Наша поетеса је стихове писала годинама, али је прве песме објавила недавно у периодици и то, углавном, на друштвеним мрежама, на интернету, али и у разним другим штампаним гласилима, нарочито у зборницима поетских радова објављених у иностранству.
Лепа Симић је досада, као што рекосмо, објавила једну књигу песама ”НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ”

….
Ишчитавајући поезију наше песникиње већ на први поглед лако је уочљиво да у њеним песмама, без обзира на то да ли је у питању љубавна, рефлексивна, дескриптивна или родољубива песма, преовладававају романтично синтетизовани мотиви и теме љубави и родољубља, често праћени сликама реалног, скоро фотографског казивања измешаним сценама будног сневања, полусна, а то њено песничко платно извезено је звездама, небом, месечином, завичајним зорама, ноћима, свитањима, мрклинама, мраком, свитањима, и слично.
Она пише најчешће слободним стихом, али у књизи има и римованих стихова. Њени стихови су метрички разноврсни, али најчешће се користе стихови од четири до дванаест стопа.
……

………………….
Да се ради о књижевном ствараоцу који већ има изграђен свој особен стил говоре нам бројне синтагме и реченице у којима се бираним језичко-стилским средствима остварују задаци које је аутор ове књиге себи поставио као циљ.
Тако су у њеној поезији сасвим уобичајене појаве метонимије и персонификација у којима, на пример: цврчак кљуца мрак, Звезде на небу/Свеће пале/Запричавају ноћ, Грлица/ Умотана у ћутање/Чека сан, ветар плеше у трави, звезде запричавају ноћ, године жељама изроване нижу се као перле на исту нит, песникиња је као зид пун зеленила заборављеног и пузавица недосањаних.
У неким њеним песмама померено је значење свакодневних колоквијалних израза и облика: киша је горела, зубато сунце у прстима мре, Удахни ову ноћ / испружену испод звезда /и младог месеца/Вратићу се са првим трешњама/и врелим сунцем, да припитомим ласте у теби, јутро ми брише трепавице, да ме озвезда.
Посебно су успели стихови у којима бележимо ванредно лепе компарације: топла као хлеб, туђина ме пије као вино.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да констатујемо да песме објављене у књизи Цветни пут душе нуде читаоцу занимљиве и лако читљиве стихове у којима ће уживати и којима ће се опет и опет враћати те их стога издавачу безрезервно препоручујемо за објављивање.

Проф. др Голуб Јашовић

ПЕСМОЗБОРКА ЉУБАВИ И ЧЕЖЊЕ
(Пред књигом ,,Цветни пут душе,, Лепе Симић )
Понекад се роди песник, неприкосновен и Богом дан, а понекад живот притисне човека па пропева да не заплаче, да не пукне, да не залута. У песмама Лепе Симић препознаје се песник кога је живот натерао да се лати пера и тако одбрани од притисака немиле судбине.
О било чему да пева Лепа слави две светиње: љубав и завичај. Љубав према свему: човеку, деци, родбини, завичају, цвећу, птицама. У свакој песми дубоко је изражен инстикт прамајке која дрхти над чедом а чеда јој сви и све што је икада у завичају срела видела и заволела.
Лепа Симић записује онако како јој душа диктира у датом трену, не мари за форму, стих и риму. Битно јој је да се изворна мисао забележи, да се песми повери као сестри.Можда је то последица живота у туђини без својих најближих да са њима дели добро и зло. Можда је то и највећи квалитет ове песмозборке – детињаста искреност. Ништа Лепа не оставља недоречено, о свакој муци приповеда као да се животу правда.

…..
На мене су највећи утисак оставиле песме из последњег циклуса ,,Све је моје тамо,, Да будем прецизнија, ганула ме снага и дубина емоција. У том поглављу смештене су породичне и родољубиве песме самим тим се некако
подразумева да оне зраче најјачом емоцијом. Песме како и она рече ,,низале се неосетно као перле на исту нит,, а у свакој несагледива чежња за ближњима и за завичајем. Док сам ишчитавала песме нисам знала ко је аутор и где живи. По завршетку сам могла написати биографију ове храбре жене а да је скоро ништа не питам. Њене песме говоре одакле је и кога је све оставила када се запутила у бели свет.
‘‘Кћери моја, не питај
за наше огњиште!
То су ране које мене тиште –
Тамо нема ничега више.‘‘
Дакле Косово, колевка свих нас Лепин је завичај, како она каже ‘‘Тамо где се ласте љубе‘‘
‘‘У песми мој дом,
мајка, брат и сестра,
моја земља
и сунце јужњачко‘‘
У песмама Лепе Симић препознаје се и нит усмених предања, што говори да је одрасла у породици где се неговала култура говора. Разумљиво је што је удаљена од својих најближих у немогућности да и сама преноси живот усменим путем почела да записује своје мисли. Понекад можда и преемотивно за огрубели свет али бескрајно топло и искрено.
Можда ће строжији од мене рећи да се теме понављају и да је превише песама о мајци али ја не могу да joj замерим ништа јер знам шта значи изгубити неког блиског и патити за неким ко је далеко.
Књигу препоручујем свима који мисле да је у белом свету рај а да је све наше празно и невредно. Нека прочитају па нека се замисле!
Љиљана Браловић