ЉЕПОТА KАО СУДБИНА – Мирза Делибашић.
Рођен да тихим живљењем плијени, додиривао је срца милиона многих који су га вољели и поштовали. Игром која је остала, запамћена умјетност, дјело које око нигдје и ни код ког није могло нити ће слично видјети јер био је маг игре,, У њему је било толико жеље да нам буде лијепо“, како се некад у пјесми изразио принц поезије ИЗЕТ КИКО САРАЈЛИЋ. Стил, шарм, господственост, интелектуалност, скромност какву поседују велики, говорила је о ширини коју је имао, он је заправо и постојао да задиви.
Mирза је био човјек који је тугу и радост претварао у моћ најљудскијег да треба вољети и само вољети. Ипак главна одлика не само његовог спољашњег већ и дубоко унутарњег људског био је особен стил. Бифон би рекао: ,,Стил то је човјек“. И Мирза га је носио не само у покрету носио га је као суштину, ону исконску Богом дасну тајну. Могли смо навијати за који било тим на свијету, гледали смо у њега као што Индуси гледају у гуруа, у његову кошаркашку причу, плес кошаркашког генија, препознавали елеганцију у осмјеху, oсмјелио бих се рећи ослушкивали музику игре. Његова играчка решења била су метафора за перфекцију. Aли Мирза је прије свега и до краја остао племенит истином својом стога је од Бога био награђен талентом којег је претворио у незаборав.
Настави са читањем “ЉЕПОТА KАО СУДБИНА – Мирза Делибашић – Андреја Ђ. Врањеш”