ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2020. (и 2010.)

На вест о смрти Академског сликара Милоша Шобајића, прилика је да Вас подсетим  на његов боравак у Крушевцу 27.06.2010. године.

Данас се треба сећати и подсећати друге. Ја Вас подсећам како је то било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.

У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идеји да се се Косово и Метохија очувају у границама Србије. Погледајте детаље…


Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве своју слику (преузео Љубиша Бата Ђидић – председник савета галерије Милића од Мачве) и обраћа се присутнима пригодном беседом:

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија

Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.

Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима. Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо.

Милош Шобајић


Градоначелник Крушевца мр Десимир Павловић поклања Милошу Шобајићу монографију галерије Милића од Мачве

МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година

Народна библиотека
“Душан Матић”
Милице Ценић, 15
35230 Ћуприја
тел/факс: 035/8470-843
bibliotekacuprija@mts.rs
www.cubib.rs

 

Душан Матић за радним столом

 

Народна библиотека „Душан Матић“ Ћуприја

 расписала је

 К   О    Н    К   У    Р    С

 за доделу књижевне награде

„Матићев шал“ за 2020. годину

Право учешћа на Конкурсу имају млади песници до 27 година живота са својом првом књигом песама која је објављена у периоду између 1. септембра 2019. и 31. августа 2020. године.

По пет примерака књиге песама послати на адресу:

Народна библиотека „Душан Матић“

(за „Матићев шал“)

Милице Ценић 15

35230 Ћуприја

Конкурс је отворен до 31. августа 2020.

Настави са читањем “МАТИЋЕВ ШАЛ 2020 – Конкурс за прву књигу за младе до 27. година”

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић

 

МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ

Псст месече не шапући
Водо не жубори
Нек мој драги спава
У спокојном сну.
Нек не брине и не пати
Иако нисам ту.
Нека сања снове лепе
Као мало безбрижно дете.
Шапни му месече нежне речи
Покриј га делом неба
Нек осети љубав која му треба.

Настави са читањем “МОЈОЈ НАЈВЕЋОЈ ЉУБАВИ – Даница Димитријевић Петровић”

Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 19. 6.2020. године у 19:00 сати у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм. Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Драгојло Јовић, Живојин Манојловић, Драгиша Павловић Расински, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Снежана Поповић, Даница Димитријевић Петровић, Бата Костадинов (говорио афоризме), Стефан Кнежевић и Саша Милетић, који је био и водитељ и уредник програма. У музичком делу програма наступили су вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић уз пратњу оркестра Душана Дуце Пејчића. Било је то још једно у низу песничких сусретања, овога пута у сенци липе, у летњој башти ДОН ЖОН КУЛЕ (стари ФАМ-ов ресторан). Први видео је снимио Салвиша Паунковић, други (исти, из друге позиције) Љубодраг Обрадовић, а фотографије су фотоапаратом Canon EOS 77D забележили Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Одмах на почетку песма ЛИПА . Осетите њен мирис који симболизује овај тренутак. Уживајте !

 

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”

ДРУГОВИ – Андреја Ђ. Врањеш

МОЈИ ДРУГОВИ

Иза њих је стајала лепота,
као Бајкал душа дубоких,
знали су да збуне време.

Обични а другачији,
све се лепо у њим срело,
све се ружно њима смело,
занесени веровали,
именима радовали,
од истине оболели,
умирали а волели,
из радости истерани,
у бездушју снове снили,
на сликама тужни били.

Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ

У Станојевој кафани у Крушевцу, 11. 6. 2020. године одржано је Хуманитарно вече на коме су добровољним прилозима учесници и гости настојали да помогну Драгиши Миленовићу Гилету. Програм и цело вече је изваредно организовала Даница Димитријевић Петровић. Поред осталих у програму су наступили и песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгојло Јовић и Мирко Стојадиновић. Погледајте видео и слике (снимио Салвиша Паунковић) и слике на Фејсбуку (снимио Љубодраг Обрадовић) и осетићете атмосверу вечери.


Даница Димитријевић Петровић
Љубодраг Обрадовић
Светлана Ђурђевић
Мирослав Живановић
Драгојло Јовић


Мирко Стојадиновић


Драгиша Миленовић Гиле

Настави са читањем “Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ”

О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш



О  РАЗЛИКАМА


Различита залазе Сунца,
нема птице да једнако поје,
ништа егал у трајању није,
ни две туге исте, нигде не постоје.

Кад би Месец  добио небеског брата,
свака  ноћ би грешку своју крила,
ко што сликар крије слику ону,
која му се од ока одбила.
 
Они што не могу разлике да памте,
лепо и ружно радује их  исто,
цео  живот  у тугу обоје,
путеве им надгледа мефисто.                                                                 
Настави са читањем “О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић


НЕПОЗНАТОЈ…


Једно поподне
били смо заједно.

Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.

Испит… сам у холу…
дим и остало.

Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.

Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.

И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.

То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.

Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…

Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…

Настави са читањем “НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић”

СУСРЕТИ – Андреја Ђ. Врањеш

 

СУСРЕТИ

                                                                              Драгану Врањешу

Спајала  нас камена лета,
испод камених зора,
Камену се враћали,
ко` морнар обали мора.
На светилишту каменом,
Камењани с  каменом живе,
у камену  камени они,
камене им њиве.
Овде кад боли камено боли,
и туга је камена,
све је овде  камено,
до каменог времена.

© Андреја Ђ. Врањеш

Настави са читањем “СУСРЕТИ – Андреја Ђ. Врањеш”