ЛОЗА – Љубодраг Обрадовић – прича о мени и мојој породици у сликама

Rating: 10.00/10. From 4 votes.
Please wait…

Доста давно покренуо сам идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА. Треботин је село од 155 кућа на дванаестом километру пута од Крушевца ка Александровцу и налази се у општини Крушевац. Још тада био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам и посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина, па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com како би се договорили о свим модалитетима сарадње.

ЛОЗА

Шта може човек, шта можеш ти?
Хоћеш ли пронаћи свету тајну,
или илузије олако потрошити?
Постоје дражи, у сваком питању,
а трагајући за истином,
остарео си већ у том скитању.

Зашто се све у животу,
на крају у бесмисао преточи;
и осећаји и љубав и срећа?
За имагинарну неку лепоту,
искуство ти жудња у дим расточи,
сад ти смета све што на њу подсећа.

Да, на самом крају,
живот се начисто сроза,
а ноћна мора остане…
Сад док пси на месец лају,
осушена под стрехом лоза,
срцу ти кида гране.

© Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗ

Пролаз за људе честите,
направите молим!
Моћне данас многи штите,
а нико их искрено не воли.

Како савест испеглати,
кад је срећа већ прохујала?
Како, кад се живот крати,
и нестаје, ко пчела одзујала.

Пролаз за будућност света,
све је што сада желим.
То што моћнима смета,
мене данас само весели.

Пролаз направите за себе,
да свет наш опстане!
Они што вас једе,
сами ће себе да сахране.

Моја су очекивања талог,
свет и даље новац врти.
Нада, заклопљен је каталог,
у ком се и шут нешто прти.

Пролаз за људе честите,
направите! И такви постоје.
Њих данас Бог штити,
а моћни се само њега боје.


Ево, за почетак, објављујем две моје песме и неке од фотографија моје породице, које поседујем. Све слике су из мојих поридичних албума, а биће их још, кад их искенирам. Видећете следеће слике: Синиша Обрадовић – мој отац, Миља Обрадовић – моја мајка, Миленко Обрадовић – мој деда, Милица Обрадовић – моја баба, Нада Обрадовић – Синишина рођена сестра, Ђурђија Обрадовић – моја супруга и ја – Љубодраг Обрадовић. Ово је отприлике огледни примерак како треба да изгледа сваки чланак о било којој породици у Треботину. Што више изворних података, легенди, докумената и историје породице, то боље… 

 Синиша Обрадовић, војник


Миленко Обрадовић, војник


Синиша и Миленко Обрадовић


Синиша Обрадовић – мој отац

Миља Обрадовић – моја мајка



Милица Обрадовић


Нада Обрадовић


Миља Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић

Ако сте заинтересовани да учествујете у овом пројекту, јавите ми се, па ћемо се договорити о детаљима сарадње.

Љубодраг Обрадовић, мејл: ljuba@poezijascg.com

 

 

 

 

(Прочитано: 168 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.450 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif