ПАНОРАМА

Под гором извор зове
Да запева кост…
Хеј, то земља мучи корење!
Под дрветом закопани снови
И трава нерођена
То јама, то ужас, неспокој!
Ја жедан, а висину љубим!…
Овешане дозивају сенке
Волети, о само волети!
Ово је време, али и бреме
Глад није, а усне зреле
Пијане од мрса, од страсти…
У висине орли одлетели
Орлоседе своје оставили
Самоћа плови над њима
Страшним гаврановим криком…
На путу авети згажени божури
Иконе у јендецима
Под сломљеном крстачом јечи
Шарене куглице речи!
Шупљина лобања одјекује од њих…
Звечарка склупчана у углу
Чегрће по усијаним маглинама јутра…
Последњи за прве запалили свеће
Косово вапи, лелече
То јава сан да буде неће.

MOLITVA

( sonet 121.)

Bože daj mi snage kad kušač kuša,
da volim Gospode i kad je teško;
kada u životu nastane suša,
da i tada veran poželim nešto.

Da praštam kada ponestane snage,
kada sam Bože povređen do bola;
da samo voleti znam ljude drage,
govorim molitve, duša mi gola.

Podari snage da uvek se dignem,
kad dođu teški i sumorni dani;
kad padnem Bože da ustati stignem,

pre nego dođu konji, crni, vrani.
Zamahni mačem istine Ti na tren,
oni što Te poriču nek budu plen.