БЕСМРТНИЦИ

У црном старица, остарела, свела,
јоргованом плавим окитила камен;
с гитаром на крилу под јоргован села,
мокар јој од суза сребрнасти прамен.

Сузама ће својим залит свело цвеће,
волело се двоје, пролеће је било;
сустигла их јесен кад ласта одлеће,
да л` то санак беше, или јој се снило.

Песник млађан умре, умукла гитара,
на гробу његовом сасушило цвеће;
на пут без повратка отишла и стара,

ал` њихова љубав никад умрет неће.
Кад се двоје воли тад се и бол дели,
за вечност спојене Бог им душе сели.