РАСПЕТО МИ КОСОВО – Мирослав Мирко Стојадиновић

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…


РАСПЕТО МИ КОСОВО

Опет распињу Косово ми свето.
И опет некрста без крста да буде.
И недам те некрсту да будеш турбе,
Но света рака проклети худе.

И нека буде гробна рака.
И нека буде тешка рана.
И нека буде крвавог мегдана.
За свету земљу, отетих дана.

И недам те свето Дечане,
Да те угибљу дивље звери.
И недам те очњаци курјака да те кољу.
И мораш остати у мојој вери.

У мојој вери веру да живим.
Да живим љубав мојега Бога.
Да живим крстом распетог Христа.
Да некрст ропће од бола свога.


Синџири, жице докле то траје?
Проклети окот недра ти пара.
Звоните звона, звоните силно.
Призовте нашег силнога цара.

Нек се Арханђел свети закрилати.
Нек цара силног високо узнесе.
Косовео нек је Велбужд за мене.
Небом знамење крст мој узнесе.

Небо знамењем крстом да крсташи.
Над светом земљом да гони худи.
Што свете нам претке опет угибљу,
Крваве звери, то нису људи.

Стефану Светом растачу кости.
Смрдљивим воњом миро да се мири.
И бистру Бистрицу болом да утихну.
Лелек светом земљом само да се шири.

Не нећу дати и нећу стати,
Аждаја и ала да се закрилати.
На крсту распет молићу се Христу.
Небеским војником драже ми је стати.

И нећу бити разбојник што хули.
И нећу бити издајник ко Јуда.
Знамењем светим што ми се указа.
Господ ће дати, да светим крстом разгоним худе.

У зобнице неће да нам мећу главе.
У сопственој крви свесни жртвовања,
Бранићемо цркве свога постојања.
Пехарити веру смрћу сладовања.

Да на трону вере нашег светог кнеза,
У одбрани светих заветних нам речи,
Троношимо опет на Косову Пољу.
Да то силни окот не може да спречи.

Крстоносни барјак да се завијори.
Из Бошкових руку да не стргну клети.
Завет што га дасмо прецима нам славним.
И да земно жиће небом нам узлети.

Озлобљеном земљом, крвљу угибљеном,
Божури црвени опет расцветани.
Црвенијим цветом крвљу заливени.
Новом крвљу никад више поштрапани.

Небеским ће сводом миро да се шири.
Мирисним босиљком освештаће воде.
Светом ће се водом крштавати пород.
Нова поколења христопутом ходе.

© Мирослав Мирко Стојадиновић

 

Visits: 231
Today: 1
Total: 1519112

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif