Преко кланца ено магла лиже, У прамењу преко поља лети; А бура је у висине диже, И разбија горе о врлети. И гони је преко Малињака, Гдје се често медвјед може срести; А кад нагне преко Љубине пољане, Чобане ће по лицу оплести. Растјераће облаке по небу, И сабити у Зрмање бездан; Само бистар поглед ће остати, Што је горе у Поштак загледан. И он сам ће у овој дивљини, Са маглама стати да се бори; А са лица просинуће осмјех, Као потпис на буковој кори. Па ко путник намјерник са воза, што се рано у село запути, Крајишник ће у свој оковратник ил у буру све псовке сасути.
(Прочитано: 27 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.045 пута)