ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић

ЖЕНА ИЗ ПОЉА Крадем те од вилине ноћи Где се месец у теснацу копрца А ти плодна ко црница Роди ми осмех и откуцаје срца У пољу се будимо Где се шева росом умива Заплетени к’о немирна река Кад се у другу реку улива Сладиш ме као твоје слатко име К’о најслађе воће пуно нектара … Настави са читањем “ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић”

ЖЕНА ИЗ ПОЉА

Крадем те од вилине ноћи

Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца

У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива

Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара

А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима

Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште

Саша Милетић

ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић

Видим те у рујноме вину… И кад очи снене затворим Видим те у капима залутале кише И кад ти ветар њише узреле воћке Проткане по теби и све ти мирише Видим те у речима песме И кад у тебе уђе тама Видим те кроз пауново перје И када плачеш у соби сама Видим те кроз … Настави са читањем “ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић”

Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише

Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама

Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје

Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа

Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу

Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира