ПРЕЖИВЕЛИ…..Миладиновић Сандра

Please wait...

cura

ПРЕЖИВЕЛИ

Забелела зора, иако не мора,
зарудело небо бистро плаво, ведро,
нестале су але ноћног поветарца,
сад хорови птица брује из недарца….

Сумњиво су снови промолили косе,
чаробњак забрани да се не искраду,
баци застор чежње па их покри целе,
задњи отпор неста – као да их бере!

У топлој се руци шћућурило лане,
ко’ бибирче што се ниодкуда нађе,
учини се притом да срце застаје,
да нестаје снаге и да тону лађе…..

Бруји моћно коло, виоре се гране,
за њима се виде весели димњаци,
нека струја крену још брже да тече,
влада неверицом, осташе мадраци….

И није то лако загрљај избећи,
и вољеног тамо негде оставити,
заболи сред груди, и нема ту среће,
али јецај рече“ Тако мора бити!“

Кад мора нек буде – тако и никако,
тек уморне руке нек одморе душу,
нек се нађе голуб што ће вест пронети,
да су сродне душе преживеле сушу!

(с) Миладиновић Сандра

60 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.