КАП ПО КАП
O тај порив надахнућа
Без бесмисла и без лажи
И лета у непознато
Што одавно срце тражи…
Да, пила бих с’траве росу
Свака реч би се ту скрасила
И нашла би своје место
Измеђ’ листа и мастила..
И свака би мис’о пуста
Нашла своју грану, ушће
Смисао би изменила
Ко да краде нешто туђе….
Као дете тек рођено
Окупано, повијено,
У мајчином наручју би
Жену праву пробудило…
И клице би прихватиле
Топлу груду туђе земље
Од љубави махнитале
Ван рођене опијене…
У том граду милосрђа
Откосом би мирисало
И ране би зацелиле
Као да их није било…
Тако летим изнад страха
И све ружно умрло је
О тај порив надахнућа
Кап по кап и ево ту је!!!!!
Миладиновић Сандра Мајра
E tako se uzdiše i piše!