Previous Next

SVETI MUČENICI GOSPODNJI-Miroslav Krnjeta

Mučenici vere sluge božije volje
ostavili trulež sveta za mesto bolje,
predani samo nebu goreći ljubavi prema bogu
čeznuli za carstvom nebeskim,gradili duhovnu podlogu.
Hodali bosi,šibani prućem,gonjeni,suđeni,
nisu kolebljiva srca,nisu drhtali od kazni,
odrekli su se lepota zemaljskog života i svoje glave
zarad zaveta bogu i večne slave.
Carevi ih potkupljivaše zlatom
dželati ih na muke bacaše,
ostaše verni Hristovim zavetom
sa osmehom kod Gospoda odoše.
Nema blaga,nema iskušenja,nema ognjene muke,
zbog kojih bi izdali Gospoda Isusa Hrista,
smireno srce trpi bedu,strašna stradanja,poniženja i bruke,
zarad spasa duše i božijeg rajskog mesta.
Vikali su krvnicima,tela uzmite od nas
ništa nije draže od Hrista boga i duše spas,
ljubav sve izdržava,ljubav je vodilja u hodu
otišli u večnu ljubav u zagrljaj voljenom Gospodu.
Svetu ostavili smrtno namučeno telo
a u dvoru Gospoda dobili svetlo rajsko odelo,
ostavili čovečanstvu primerom ključ unutrašnjeg blaga
istrajnu snagu,nepokolebljivo verno srce do kraja
kroz trpljenje i stradanja pokazali put do kapija raja.
Kakav sjaj od ljudi,kakve planine vere,kolika srca vrlina,
svetlim krunama ovenčani stanuju u carstvu Hristovih
anđela i blistavih rajskih visina.

40 пута прочитано

ПРОСТАЦИ И ПРОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш


ПРОСТАЦИ И ПРОСТИ
  – колумна

Када је Иво Андрић добио  Нобелову награду за књижевност, након повратка у земљу из Београда је отишао у Херцег Нови где се  како је  о томе  надахнути Херцеговац Момо Капор писао, дружио и заједно одмарао са непоправљивим  шејтан ефендијом Зуком Џумхуром.  Управо тада тих дана пришао му је један простак из комшилука и   комотно  без устезања као да се знају најмање двадесет пролећа упитао: Добро Иво без персирања. “Када ћеш ти частити за ону  Нобелову награду“?  Андрић се  одједном и поред луцидности, од неверице  у чуду  нашао па није умео ни да одговори. Тако је одреаговао  велики писац. Шта  мислити о понашању овог човека, шта рећи, осим се  згрозити, натерати разум да заборави оно што је запамтио, очи да не виде оно  што су виделе, јер кад такви зулумћари ,  без части и стида када се такви увуку са  својом досадом или гњаважом у туђе животе, а то је увек тужно и  брутално , они онда ове  озбиљне благих нарави а духом богатим као да  ошамаре,  блокирају их  нагонски ниским, не ретко и вулгарним, таква чињења не донесу понека времена, тога  има увек и свугде. Све  се тада у трену сруши, падне и оно величанствено и вредно. Они и постоје да руинирају унизе. И не морају то увек чинити уметницима људима од угледа и значаја, тако се они охоле и понашају према свима без обзира на  углед  ,звање или знање. Углавном су такви, полтрони, варалице, смутљивци.  Док се не подвуку, увуку, глуме  лажну финоћу, после постану незајажљиви и подједнако неиздрживи. Културним је  непријатно да се одупиру, немају ни снагу а још мање жељу, јер ови без осећаја за меру   насрћу бестидни . Увек се нађу  тамо где им није  место  да згаде загорчају јалово досадном реториком, бизарним питањима , поспаном интелигенцијом. Са простим  народом  је  другачије  и комуницирање је срдачније, прост народ је  стидљив, скроман, без надмености, њему  питања нису својствена нити битна, нити потребна, њему заправо кад су други у питању није ништа значајно, он се бави  са својим   животима, нема он  времена за доколичарење, навикао како то Бугари кажу на труден живот он ни  не зна за другу врсту понашања,  ради , црнчи, чекајући судњи час. Тај свет је  без гнева, пакости, окренут себи са једним циљем,  једном жељом, да некако преживи до сутрашњег дана који је нова борба са истим и вечито истим. Само ови који нису нигде  пошли а већ су стигли, без контроле, знања, мере, свести и савести,  могу бесконачно дуго да саплићу, оговарају, улазе у туђе радости и туге, вечито знатижељни . Сужених видика, у вечитом раскораку између жеља и могућности, грамзиви према   себи самима, одлутали и залутали, присутни и неприсутни, нестални и стални, без ставова и принципа као да временом плутају.

ИЗ ЗБИРКЕ У(СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ.)

МОСТОВИ

Мостови не само што спајају људе,
судбине, културе, различитости,
они су велики  испити савести,
места која оплемењују.

Мостови су храмови покрај храмова.

Nastaviti čitanje

263 пута прочитано

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР – Чарапанско срце и ПоезијаСРБ

Дана 20. августа 2019. године у 18:00 сати у прелепој башти Ex Ponto Gastro bara (Страхињева 6, Крушевац) Хуманитарно удружење „Чарапанско срце“ у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, је организовало хуманитарно песничко-музичко вече. Била су то традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којима су се чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости срели са болесном и хендикепираном децом и путрудили се да им својом поезијом поезијом и књигама улепшају тренутак. Своје стихове говорили су: Љубиша Бата Ђидић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Хаџи Иван Милановић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац,Стефан Кнежевић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Аријана Хинић, Ина Хинић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Данијела јевремовић, Слађана Бундало, Милош Ристић, а своје афоризме говорио је Михајло Ћирковић Ћира. Наравно своју поезију говорили су и песници који су представљали Чарапанско срце: Вељко Стамболија, Горан Арсић, Драгана Марковић, Никола Павловић и Нина Милетић, а вече су музиком обојили: Бојан Вукосављевић, Милош Симић, Фантастико бенд, Иван Миладиновић и Мирослав Мића Живановић. Програм су осмислили и водили Јасмина Димитријевић и Љубодраг Обрадовић, а посебан допринос у организационом смислу целом програму дала је Сара Поповић, председник Удружења Чарапанско срце. Програм је био хуманитарни: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је поклонило књиге, а било је и новчаних поклона од присутних посетилаца програма…

Ex Ponto Gastro bar – Добродошли !


Nastaviti čitanje

75 пута прочитано

У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ – Промоција књиге Борисава Боре Благојевића

У четвртак, 15. августа 2019. године у Народној библиотеци „Душан Матић“ у Ћуприји, одржана је промоција збирке љубавних песама Борислава Боре Благојевића „У кошуљи носим месец… In Hend trage ich Mond“. Програм промоције је осмислила и водила Љиљана Ђорђевић – директорка библиотеке Душан Матић у Ћуприји. Ради се о двојезичној књизи, на српском и немачком језику, а поред аутора, о књизи су говорили: Љубодраг Обрадовић – песник и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Миле Г. Лазаревић – песник и председник подружнице Удружења књижевника Србије у Ћуприји, Бранко Ћировић Ћиро, песник и гуслар из Ћићевца и Наташа Пајковић из Ћуприје, која је превела књигу на немачки језик. Поезију Борисава Боре Благојевића говорили су Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо – песници из Крушевца. Погледајте слике, преслушајте аудио запис промоције и уживајте…

Слике на Фејсбуку

Борисав Бора Благојевић

Љиљана Ђорђевић


Љубодраг Обрадовић

Наташа Пајковић

Бранко Ћировић Ћиро

Миле Г. Лазаревић

Светлана Ђурђевић

Мирослав Живановић

Ратко Тодосијевић Nastaviti čitanje

64 пута прочитано

ВЛАСНИК ЉУДСКЕ  ЛЕПОТЕ – Андреја Ђ. Врањеш


ВЛАСНИК ЉУДСКЕ  ЛЕПОТЕ
–  кратка прича


Александар Аца Радосављевић чије име и презиме  се тешко изговарало  због дужине да би  језички било економичније сви су га радије  звали само Аца.  Био је професор психологије по вокацији , са  знањем далеко дубљим од  једне професије  Аца је  целим  бићем и енергијом  био  наслоњен на учење и сазнавање. Широке душе и културе, морао је импоновати. Марко је могао имати тада око дванаест година а он преко осамдесет, када га је отац на Петроварадинској тврђави, елдораду његовог детињства једног далеког узаврелог лета упознао са њим.Сусрет је протекао сасвим случајно и изненада у атмосфери препричавања митова  и легенди старе Хеладе, Орфеју, Еуридици, Прометеју, Телемаху и другим познатим јунацима из  Старогрчке митологије. Марко је оставио снажан  утисак паметног дечака, довољан разлог  да се спријатеље. Стари професор  висок, дискретно  повијеног кичменог стуба са једва приметним тремором десне руке,  симптомом  Паркинсонове болести која се због дубоке старости није никада успела развити . Крепак и поред уморног живота,  издуженог лица, фацијалних ситних костију доста је подсећао  на Марковог деду не само физикусом него и гестикулацијама. Сви старци личе  један на другог када уђу у   године,увоште се и онда им ни време,ни старост ни болест  не могу ништа , као старе грађевине,мостови, славолуци,сакрални објекти старошћу  као да пркосе смрти.Уредан, Господин са браон шеширом оним  истим којег је носио и лети и зими,  професор је по свим мерилима био пример скромности. Слабијег вида са диоптријом у минусу  носио је до  пола носа обешене Ленонке без којих није могао ни до предсобља. Није имао породицу или можда породица није имала њега. Дечака  је за кратко време дружења научио како се приступа јелу са пресавијеном машном, како руке морају да се држе за столом, како се одлажу наочаре, научио га је да броји  француски  и да нипошто не пита  девојчице колико имају година, а зашто тада , зашто њих остало је као  енигма. Научио га је ко су били Азнавур,
Монтескије,Стендал, шта је то шатобријан,препричавао му Камијевог Странца и много чега још. Очигледно био је француски орјентисан, или можда француски студент, или је једноставно  волео Француску, чинило  се да је и вредности везивао за оне које иду уз Француску културу и оне које не иду. Становао је у другој улици која се секла са Марковом, тако да су имали лакоћу виђања. Неко је дечаковој мајци једном приликом  можда из зле намере или искрено рекао да је професор активно туберкулозан, да ли је он то и био стварно, мада је било мање за веровати  није се поуздано знало, није се дубље породично улазило у ту проблематику, али  био је то свакако  довољан разлог макар и као сумња или претња  да  се дечаку забрани даљњи контакт. Тешко је ово сазнање а још теже успостављања баријере дечак прихватио.

Nastaviti čitanje

591 пута прочитано

ПоезијаСРБ на Звезданом Здравињу 2019

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је 10.08.2019. године наступило на манифестацији „Звездано Здравиње“, који је овога пута одржан у селу Рлица, као поетско-ликовно дружење песника и сликара  са члановима КУД-а Миодраг Вучковић и организаторима манифестације. У програму који је уприличен, своје стихове су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и Ратко Тодосијевић. Програму су присуствовали и Иван Анђелић – начелник Градске управе Крушевца и Милисав Ивановић – председник МЗ Здравиње. Иначе, манифестација „Звездано Здравиње“ одржава се ове године по 30, јубиларни пут.

Програм је осмислио и најавио Драгиша Ђурђевић, организатор културе у Здравињу. Он је пре ручка отпевао песму „Јој, геџо“…

 

59 пута прочитано

OTROVNO SRCE-Miroslav Krnjeta

Lepo milo slatkorečivo srce
kad se otvori,kad presečeš ukrasne vrpce,
padne svetli oklop,maska nežne dobrote,
videćeš hodnike istine,skrivene strahote.

Duboke tamne nezajažljive rupe
puste praznine oronule gadne šupe,
nema svetle kule nema ništa
crna kuća alavog čudovišta.

Kad uđeš u dubine ne vidiš svetlost
vatrene misli pale dobrotu,plemenitost,
garavi tuneli mračnih želja vrline ubijaju
demoni zaključanih soba uz gadosti orgijaju.

Strah i mržnja strpljivo igraju šah
dok aždaja želja i strasti čeka,
ko pobedi gospodari i otima čist vazduh
aždaja u ekstazi jede razvrat čoveka.

E istino srca šta u tebi čuči
gladna zver prljavih otrovnih bodlji,
kroz pukotine klizi zidove grize uživa da muči
bes nosi,tamu rađa,gasi svetlo baklji.

Duboki najmračniji hodnici srca
u sredini nečisti crni kamen
zateže oko srca pakleni remen,
čuju se krici,oseti hladnoća,
vidi istina kad se skine ljuštura
i šarena vrpca.

Kako lažna slika srce kvari
krije spoznaju istine u vreloj pari
greje krv topi tron svetlosti,
srce se hrani zlobom,gadostima i strasti.

Čoveče sediš na prestolu na krovu
u najdubljem kutku gajiš zmiju
puzi po rupama po zaraslom korovu,
ostavljaš srce razornom otrovu.
Zaviri duboko u srce i spoznaj istinu
koje laži,mašne i maske kriju.

58 пута прочитано

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019 – Резултати конкурса и конкурс

И ове године је на манифестацији „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ расписан конкурс за најбољу песму и слику о Морави. Детаље (ко је све послао песму, које су песме награђене) можете погледати само Ви, овде, у часопису ПоезијаСРБ број 12, који је у припреми, а поднаслов му је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК.

Slike na Fejsbuku

Дванаесту годину за редом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 9. 9.2019. године, одржана је јединствена песничко-културна манифестација „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца. Програм је и ове године реализован на три простора: у Музеју клесарства у Белој Води, на Великој Беловодској чесми и на обали Западне Морави у Белој Води. Наравно, четврто место, у кафићу „ТИРОЛ“ било је најтоплије, па је ту било милина дружити се са песницима, музичарима и гостима овогодишње манифестације „Моравски цароставник“. Домаћин ове изузетне манифестације је био је познати сликар и песник мр Ратко Тодосијевић из Крушевца – члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, који је камен моравски белутак, као симбол манифестације предао следећем домаћину, Предрагу Дашићу – власнику штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање.

Своју поезију на Беловодској чесми говорили су: Слађана Бундало из Крушевца, Радмила Миљковић из села Пољаци (на раду у Швајцарској), Никола Павловић из Новог Сада, Милад Обреновићиз Рогатице (Република Српска), Милан Обреновић из Крагујевца и Сава Мијодраг Радивојевић из Врњачке Бање. Исти песници говорили су своју поезију и на скели на Западној Мораву у Белој Води, а придружили су им се песници из Крушевца: Томислав Симић, Љубодраг Обрадовић, Ратко Тодосијевић Баћо, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Нада Милосављевић Кети, Братислав Спасојевић и Горан Арсић, као и Голуб Јашовић из Крагујевца и Славица Јовановић из Пожаревца.

За музички тренутак били су задужени Сања Ивановић – вокална солисткиња из Јасике код Крушевца, проф др  Властимир Власта Миладиновић – редовни професор Београдског универзитета и Никола Тонић (хармоника) из Крушевца.

Програм су осмислили и водили га др. Велибор Лазаревић (код Беловодске чесме) и Љубодраг Обрадовић (на Беловодској скели).


Учесници Моравског Цароставника 2019

У наставку прочитајте како је Љубодраг Обрадовић започео вођење манифестације МОРАВСКИ
ЦАРОСТАВНИК на Беловодској скели 8 септембра 2019. године.

Добродошли на манифестацију МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се данас 8 септембра 2019. године одржава по 12 пут, добродошли у Белу Воду, добродошли на вечерашњи поетско музички програм НА СВЕТИМ ВОДАМА МОРАВЕ… Све ово се догађа у славу ВОДЕ НАСУШНЕ, а пре свега МОРАВЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ… На самом почетку овог програма, чули смо песму у извођењу вокалне солисткиње Сање Ивановић из Јасике, а сада ћемо чути кратко подсећање на историју манифестације. МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је запловио на свој пут узлета на културно небо Србије и у срца заљубљеника поезије, први пут 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана ова јединствена књижевна колонија у организацији КУД-а *Ратко Јовановић*, Месне заједнице и Вукове задужбине у Белој Води. Наредне 2009. године Културни центар Крушевац је у овој манифестацији препознао сав занос који из ње исијава и прикључио се као суорганизатор, а касније су се као суорганизатори прикључили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца. Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком, свакако је јединствено у Србији. Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који тече, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, виолинисти … и сви други учесници и гости, добар су знак да идеја коју је осмислио др Велибор Лазаревић, (а у самој реализацији имао и има помоћ од многих занесењака који верују у значај који Бела Вода има на културном небу Србије и света), доноси још један приступ пун лепоте и садржаја који траје и трајаће као и БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА…

Поштовани песници, драги посетиоци, домаћин овогодишње манифестације је пуковник мр Ратко Тодосијевић Баћо, сликар, песник и велики заљубљеник у све врсте уметности и културних дешавања од ликовник колонија до песничких сусретања…. Ратко Тодосијевић Баћо је рођен 1945. Године у Треботину, општина Крушевац. Пуковник је у пензији, био је војни обавештајац, дипломата, правник, политиколог, сликар, песник, новинар, публициста… Добитник је великог броја награда, повеља и других признања за допринос безбедности земље, војне науке и развоја културе и уметности и културних догађаја. Сматрају га великим боемом, џентлменом и шмекером…

Nastaviti čitanje

115 пута прочитано

ИЗБЕГЛИЧКЕ СТУДИ 2019. – ПоезијаСРБ, Крушевац

У амфитеатру Цркве Лазарице, 06.08.2019. године је одржана родољубиво-поетска манифестација ИЗБЕГЛИЧКЕ СТУДИ. Манифестацију су заједнички организовали: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, КК Богољуб из Јасике и Удружење писаца Крагујевца. На манаифестицији су учествовали и песници Књижевног друштва Косова и Метохије – Подружница Крушевац. Своју поезију говорили су чланови ових удружења и књижевних клубова, а у музичком делу програма наступио је Ансамбл Божури царева града, етно група Епархије Крушевачке. Програм је отворио Секретар Епископа крушевачког: протојереј-ставрофор Драги Вешковац, а водили су га: Љубодраг Обрадовић, Хаџи Иван Милановић и Раденко Бјелановић.

Своју поезију говорили су песници из Крагујевца: Раденко Бјелановић, Љубица Жикић, Зоран Ранитовић и Славиша Миловановић, као и песници из Крушевца: Хаџи Иван Милановић, Весна Михајловић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драгојло Јовић, Даница Рајковић, Слађана Бундало (говорила једну своју и једну песму Аријане Хинић), Данијела Нела Јевремовић, Дејан Петровић Кенац, Мирко Стојадиновић, Дејан Милошевић, Зоран Ђурић, Стеван Вукојевић и Гаврило ВасовЂиновић.

Још слика на Фејсбуку

56 пута прочитано

Pitaš, druže, kako sam – Miško Pločić

Pitaš me, druže, kako sam
A šta hoćeš da ti kažem
Da sam dobro i da sam srećan
Video bi i sam da te lažem…

Kažeš, druže, da je zaboravim
Da ne mislim na ženu tu
Kako, druže, kad ne mogu
Kako, kad sve me podseća na nju…

Kažeš da postoje
Na ovom svetu žene druge
Ali, ja, druže, nju volim
Srce mi je puno tuge…

Hoćeš da sa tobom podjem
Da se proveselimo nas dvoje
A ne vidiš moju bol
Što razdire srce moje…

Vidiš druže ovu suzu
Što niz moje lice teče
Ona meni društvo pravi
Druže moj, svako veče…

Nema, druže, više mog osmeha
Odnela je ona sve sa sobom
Pusti mene da plačem u tami
Neću moći ja sa tobom…

Nestala je druže sva moja sreća
Nestalo je sve sa tom ženom
Ostale su samo tuga i bol
I moje oči da plaču za njom.

268 пута прочитано