Previous Next

Napredak – Miško pločić

Napredak,Napredak
Napredak je budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,Napredak…

Kad Napredan igra
U Kruševcu gori
Jakuze kliču
Napred šampioni…
Napredak,Napredak…

Na stadionu Mladost
I mladi i stari
Dlanovi bride i pesma se čuje
Huk sa tribine jasno znači
Napredak pobedjuje…
Napredak,Napredak…

Napred crveno beli
U napad svi,u napad svi
Na tribinama nek se ori
Pobedu traže tvoji navijači
Nek Kruševcu gori,nek Kruševac gori
Napredak,Napredak…

Sa tribina svih
Stadiona Mladost
Čuju se dlanovi
Pesma i radost
Napredan će biti
Budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,

34 пута прочитано

И С У С – Горан Арсић

 

И  С  У  С

„Проклет да је онај
који верује у људе.
Ја сам људима веровао
они су мене издали .
Верујте у Бога
он це вам послати
праве људе “

– – – – – – – – – – – – – – –

Исусе , Господе наш

Издали ме, бол ми нанели
доброту моју
злоупотребили,
осећањима мојим
поигравали се.

Исусе, Господе наш
Просветли путеве и душу моју.

Као да је Титаник,
огромном тежином
својом
налегао на моју душу.
Као да су челичне
стране тог потонулог  брода
кидале моје срце.

Nastaviti čitanje

75 пута прочитано

РЕТКА ПТИЦА …….Миладиновић Сандра Мајра

 

РЕТКА ПТИЦА

Постала сам ретка птица
Чак и себи несхватљива
Крила су ми крхка јака
Срце болно ко у дива…

Сањала сам одвећ дуго
Живела у Рајском дану
И још сањам као никад
Хитам зори у меану…

Цигани су моја браћа
У весељу тугу коре
Виолином и гудалом
Бију битке, руше море…

Путујемо годинама
Оног трена кад се родих
Ја заиграх као чигра
Реком хитам ка слободи…

И сад бескрај многме влада
И не вреди што ме зову
Вуку назад да застанем
Капетан сам на свом броду…

И боле ме стреле људске
Пече кожа одерана
Крв ми липти а ја летим
Драга ми је свака рана…

И да умрем шта ми могу
Јер ово је Сунце мило
За ме поља засејало
Песмом душу напојило…

Чак и вечни сан да свлада
Овог часа срце лудо
Зар би било ишта лоше
Да из земље никне чудо?

Посред гаја израсла би
Липа цветна и чаробна
За друге би ретке птице
Била као кућа родна!

Из семена моје душе
Кроз њено би стабло чило
Шириле се моје руке
И грлиле небо мило!

И у јесен када лишће
Као ћилим на ме леже
Ја бих срећна почивала
Сред немира људске језе!

(C) Миладиновић Сандра Мајра

52 пута прочитано

ZADNJIH 55 MINUTA

Prišla mi je devojka
i pitala
zašto njena majka
tako puno spava.
Pre tog mi se poverila
kako joj do posla
nije stalo nimalo
ali
radi, radi,,
od nečeg se mora i živeti.
„Oprostite,
tako brzo pričam,
valjda me razumete.
Čula sam o vama dosta,
lako sam vas upamtila,
ne bih vam ni prilazila,
ipak,
moja majka
stalno, stalno spava…
Boluje od bolesti
koju, žao mi je, imate i Vi.
Šta to znači? Šta?
Pogoršanje? Da?“
„Devojko,
koliko godina ima tvoja majka?“
„Pedeset“.
„Koliko?“
„Pedeset.“
„Toliko?“
„Sine,
tvoja majka ne umire,
ne plaši se, nemoj..
Mesto nje
ja ću umreti
i najzad se,
od ovih glupih pedeset godina bez ikakvog sna.
odmoriti,
Sine.“
37 пута прочитано

Раваница – Чедомир Радуловић

Фрушка легла, па тијано спава,
плава тама меко је покрива,
у срцу јој блиста Раваница,
Сремска вечна света лепотица.

Све настаје, траје и нестаје,
младост, радост брзо пролази,
као вечни драгуљ блисташ ти.

Сремска душа ту се створила,
сремачком се песмом хранила,
сремачким се срцем бранила,
и у вечност ту настанила.

Мати моја ту је некад била,
чедо своје ту је доводила,
свевишњем се Господу молила.
Ех, мати моја, мати моја мила.

(C) Чедомир Радуловић

39 пута прочитано

SUJETNA ELITA-Miroslav Krnjeta

Ne zanosi se uobražena elito
niste sami na svetu
ne pripada samo vama žito
imate i vi gospodo ahilovu petu.
Zašto mislite samo na slavu
da delite ljude odakle vam pravo,
a kad se treba suprostaviti lavu
onda cinično aplaudirate malom čoveku
i kličete uz podsmehe bravo.
Šta vi stvarate i gradite
sedite i samo o sebi mislite
od rada čovečanstva živite
obične ose se plašite.
Ne grade se mostovi samo za vas
nego umišljeni miševi za sve nas,
ko ste vi da sudite o čoveku
niste bogovi kraj dolazi i vašem veku.
Pogledajte istini u oči
nemate hrabrosti treba to moći
lako je mudrovati i kreirati
a drugi trebaju za vas ginuti.
Kome vi pričate o moralu
ko ste vi da određujete živote
zavirite u sebe pa onda u ogledalu
shvatićete da ste žabe bahate.
Kad sve znate sprečite rat
a vi se krijete okačite o tuđi vrat
čekate neka bolja vremena
a teret stradanja neka padne na tuđa ramena.
Ko ste vi šta zamišljate
u svojoj mašti živite od priznanja
u fotelji sujete živite
od realnosti života krijete se iza žbunja.
Velikim ljudima ne treba ime  i ordenje da se kite
oni žive u realnosti i ne pate od sujete,
pleminiti časni ljudi puni vrlina
vode svoj narod do zlatnih visina.
Pustite ljude koliko ko može
ne ponižavajte ih i ne gulite im kože
svaki čovek ima svoju svrhu
svako putuje ka svom vrhu.
Šepurite se kao paunovi mnogo se zanosite
visoko ste uzleteli sa izmišljene piste
sletite malo na zemlju
okanite se samoljublja okrenite se čovekoljublju.
Original ste nosorozi
u starosti nemate mudrosti,sanjate o slavnoj stazi
za crvenim tepihom i peharima puše vam se uši
džaba braćo u stare dane prazni ste u duši.
Gde vam je mudrost
imate znanje a ne poznajete milost
gde su vam vrline
od nosa vidite samo visine,
ne možete vi da stvarate
živite u bajci i ego hranite.
Zečevi mislite da ste aristokratija
e smrtnici obični vi ste svetska parodija,
mislite da ste bogom dani
vi ste naduvani sebični patlidžani.
Pružite ruku čoveku kad pati
a ne,dragoceno vreme vam krati,
kad cvonjka nemate znate da ječite
narod lažete i zamajavate,
jer bože moj
kako će priglupi siromasi bez elite.
Ne znate da pustite vodu u toaletu
a vi ste konstruktori na važnom letu,
bez muke radničke ruke
vaše ideje nikad ne bi isplovile iz luke.
Kad je nevolja znate da uzmaknete
a kad prođe,busate se i hvalite,
prazne duše hladna srca
važna vam je samo svečana vrpca.
Prepotentna gospodo niste vi elita
vi ste nadobudna cirkuska svita,
nemamo iste domete,živote,ciljeve,ali su ljudi isti,
i rudari,zanatlije,trgovci,seljaci koji seju i žanju žita
oni su kreativni marljiva ruka plemenita
a vi ste krpelji iskompleksirani egoisti.
Zato petlići manje stvarajte u umišljenoj glavi
izađite iz fotelja osetite malo težine života
ne sudite drugima i samo ja u slavi,
zavrnite rukave pa malo radite
kreirajte,stvarajte,gradite,komponujte,
za svoj narod za čitavo čovečanstvo
pa ćete možda jednog dana
postati ponos naroda
prava vrlina,
plemenita i hrabra elita.

36 пута прочитано

Umoran sam – – – Miško pločić

Umoran sam od života
I od rada u polju
Sto posto sam siguran
Da zaslužujem sudbinu bolju…

Od rada u polju me bole noge
Ramena, laktovi i ruke
A i zarade od toga nema
Ima samo goleme muke…

Umoran sam od svega
Dosta mi je rada
Od mene seljaka mnogo bolje
Žive ovi iz grada…

Ne mogu više da radim za druge
Hoću malo da mislim na mene
Od rada u polju ništa nemam
Ko zna da živi, njega ljudi cene…

I zato neću više ništa da radim
Hoću samo lepo da živim
Bataljujem poso i njive
Nemam više ništa sa tim…

34 пута прочитано

ШАРЕНА ПИТАЊА – Андреја Ђ. Врањеш

Нова песма

ШАРЕНА ПИТАЊА

Колико Сунце светлости има,
које траве самоћу лече,
шта је птица без плавети сама,
има ли тајни које звече?

Зашто освити звезде гасе,
могу ли се лепи снови красти,
шта облаке небом спаја,
где станује љубав која нема страсти ?

Који путеви на радост изалазе,
због чега муње најављују громове,
може ли се призвати киша,
да хладна кваси вреле болове?

ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

ПОЕТЕСА

Краљица духа,
мајка поезије,
песме су јој деца,
живот елегија.

Љубави нетакнута,
карактерна глумице,
рођена си да ствараш лепоту.

ОН

Ослобођен мржњи трошио љубав и снове, радознао трагао
за лепотом. Класик у души,бродоломник у времену.
Није скривао мисао, небо поклањао у песмама.

Наслоњену на светлост гледао радост цвећа.
Запамтио што се родио, ништа а све осим поезије није добио.
Отворен за смисао загледан у прошло.
Члан заљубљених у пролеће, мирисао на Лоркино зелено, широк за уско.
Заљубљен у све што радује истином. Никад није изгубио себе.

САВА

У времену,
као карма,
светли небеска
и кад је тама.

Водена млада,
лепотом река,
по њу се не иде,
она се чека.

ИСКРЕ:

– ДЕЦА СУ ФАНТАЗИЈА КОЈА ТРАЈЕ.

© Андреја Ђ.Врањеш

297 пута прочитано

SVETA PETKA-Miroslav Krnjeta

Sveta Petko velika podvižnice
iz pobožne i imućne porodice,
rođena u Epivatu na obali mramornog mora
ostavila si zlato i krenula
tamo gde je večna rajska zora,
slavimo te svetiteljko
i sveće ti palimo.
Malo dete ide stopama Gospoda
brat Jevtimije istim putem hoda,
milostinju delila bogaljima i siromasima
saosećala boli sa bolesnima.

Zovu vas crkvena zvona
ostavljate bogatstvo,
pratite svetlo nebeskog bastiona
da se anđelima okružite.
Zamonaši se posta episkop galipolja Jevtimije
sveta Petko ti zagrli monaški zavet
u Carigradu u crkvi svete Sofije,
dobi monaško ime Paraskeva
napuštaš prolaznu trulež sveta
odlaziš iz svilenih vrtova,
molitva i borba radi Hrista
je tvoje sveto polje krstova.
Put vatrenih iskušenja
gde se najteže bori za spasenja,
u grotlu Jordanske pustinje
radi Hrista boga
asketski se podvizavala penjala stepenicama
do rajskih visina.
Čistotom duše,ljubavi prema Gospodu,
srca poput buktinje
uzdizala se ka svetlom tronu svetinje.
Odricanjem si usavršavala dušu do starosti
srce čistila blagošću i dobrotom
išla putem Hristove blistave svetosti
postom,božanskom ljubavi i svetom molitvom.

U snu ti se anđeo javi
zapovedi vrati se na rodnu grudu
telo od duše mora da se rastavi,
telo predaj zemlji grobu
dušu predaj bogu
da te među svete u večnu svetlost stavi.
Sveta Petko stanuješ sa anđelima u raju
gledaš božansku harmoniju
vrtove koji večno blistaju,
tamo gde se nagrađuju dobra dela
žrtva za Hrista,
Sveta Petko tamo tvoja duša večno blista.
Velika svetiteljko klanjamo se do poda
ti si isceliteljka i zaštitnica našeg roda
molimo te da sa kalemegdanske crkve
uvek nas krepi,čisti,leči,
tvoja sveta voda.
Krsna slavo čuvarko porodičnih domova
molimo te za zdravlje
i očisti srca naša od zlog
i nečistog korova.

SREĆNA SLAVA
SVIMA KOJI SLAVE SVETU PETKU!!!

37 пута прочитано

PESMA SE NE PIŠE NA HLADNO – Jelena Đurašković

Ako odlučiš napisati pesmu,

nemoj da se na pisaljku naljuti papir

što po njemu svašta švrlja i brlja

i besmisleno mu remeti mir.

Pesma, ma o čemu da je,

ne piše se na hladno,

da ne bi zvučala prazno, ogoljelo, jadno.

Ako poželiš da pesnički kažeš nešto,

a da to bude  lepo, misaono , vešto,

izaberi najlepše reči iz njihovog arsenala,

i njihovu nisku u stihove utkaj  tako

da dotaknu čitaoca snažno, vrlo jako.

Duša puna emotivnog žara,

najlepše stihove stvara,

sa mnogo pesničkog dara,

Samo iskrene emocije tvoje

pesmu oboje u najprikladnije boje

i dadu joj raskošno ruho i čaroban dah,

da čitacu izmami uzdah,

da se u tvojim stihovima pronađe

i emociju tvoju prepozna kao svoju.

 

43 пута прочитано