Previous Next

АФОРИЗМИ *Михајло Ћирковић – Ћира

* Тешко је разумети уметност јер не потиче ни из срца ни из мозга;
* Уби нас савез огледала и сећања;
* Пепео у огњишту. Значи отишла је;
* Владаре храбри, али и плаши снага сопствене војске;
* Боље је да ружна реч затаји у мозгу него на језику;
* Човек се осећа подједнако изгубљен када изгуби сваку наду, а и илузије;
* Да би смо освојили врх, врх треба да освоји нас;
* Загубише се кључеви наших тамница. Да ли су код њих или код нас?
* И заробљеник и чувар су један другог заровили;
* Да ли плетиљама наноси бол „венац од трња“;
* Узалуд окрећеш главу према мени када не окрећеш очи.

25 пута прочитано

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА „ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ“

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац организoвало је 5. 7. 2019. године у 20:00 сати у Дворишту Културно просветне заједнице Песничка сусретања „ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ“. Учествовали су чланови ПоезијеСРБ и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Саша Милетић, Дарко Михајловић, Дејан Петровић Кенац, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Михајло Ћирковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Вељко Стамболија, Зоран Ђурић, Јована Марковић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Аријана Хинић, Даница Рајковић, Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Братислав Спасојевић, Драган Ракић Сингер, Драгојло Јовић, Данијела Нела Јевремовић, Драган Тодосијевић, Мишко Плочић… Присутне публику, афористичаре и песнике поздравио је Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ песмом „ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ“, првом песмом из његове прве објављене књиге „ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ“ далеке 1990 године. Програм су водили и уредили: Драгојло Јовић и Данијела Нела Јевремовић. Програм је озвучио и направио аудио снимак Горан Ракић, тј. фирма АртЕлектро из Крушевца, слике је снимио Стефан Кнежевић, а видео су забележили Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић. Било је то заиста лепо поетско вече под липом…

ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ

Излазим пред Вас и дрхтим,
ко уличар пред олтаром.
Знам, кратак је пут до смрти!
Ипак, настављам по старом.

А ко сам ја у оваквом стању;
очи упале, у души рана.
Изгнаник слепи у очајању,
или светлост већ згаслог дана?

Ко сам ја? И који враг ме држи,
да блебећем оно у шта и сам сумњам?
Да ли би да сам од живота бржи,
или скитница што узалуд светом луња?

И бесан сам ноћас на цео свет.
На чисте улице, а прљаве људе.
Знам, ја сам овлаш згажени цвет,
коме исти што га газе и суде.

И ево, млатим се ту и кезим,
док главом кошмар лупа,
а срце нове поразе бележи…
Права љубав увек је прескупа.

Осећам да су Ваша досада
и презир, део чудне освете.
И Ви се бојите сами себе,
јер и крај Вас сати неумитно лете.

Знам да знате како срце боли,
и да сте и Ви патили крадом.
Знам да смо сви били охоли
кад нас кроз живот водила нада.

Знам да су многе жеље нестале,
са данима, ко сан неосетни.
Знам да смо често били будале,
баш кад се чинило да смо срећни.

Знам много, или бар мислим тако,
бесан на збиљу која ме меље.
Сад знам, ништа данас није лако.
У животу, лаке су само жеље.

А ипак, излазим пред Вас и дрхтим,
ко уличар кад стане пред олтар.
Дрхтим за неку светлу будућност,
у којој ћу за многе бити тек сањар.

За неку будућност, са мирисом липа,
у којој ћу бити сањар кога и мрзе и цене,
док корача калдрмом кад киша сипа,
и гледа светле рекламе, које нагриза време.

© Љубодраг Обрадовић

38 пута прочитано

SLAVA GOSPODNJA-Miroslav Krnjeta

Sevaju munje gromovi udaraju
nebo se cepa od moćnog glasa,
pomeraš planine podižeš vode
svetlost slave silazi
sa visokih terasa,
objavljuješ slavu Gospode.
Od sile zvezde padaju
pokazuješ blistavu snagu
od straha sve što živi
spušta glavu.
Moćna je ruka cara vasione
daje život,ruši faraone,
sve drhti od desnice tvoje
carevi silni,najveće zveri,
srca muk svi se boje.
Poklonimo se Gospodnjoj slavi
molimo nebeskog cara
da nas izbavi.
Slava Gospoda na nebu
slava Gospoda na zemlji,
zahvalimo braćo na hlebu
zagrlimo svetlo ljubavi prijatelji.
Slava Gospoda na moru
i u potoku koji žubori,
jer On ruši goru
daje svetlo zori.

Davide care izrailja
Božiji čoveče,
lepotom psalmova izobilja
molio si pesmom izbavitelja.
Čuješ li svete,
čuješ li meseče,
Davidovu hvalu koja
večno teče,
od koje zvezde i poljska trava
poznaju šta je Gospodnja slava.
Velik si sveti Gospode
tvojoj slavi horovi pevaju ode,
niko ne vide tvoga lika
nedostižan je za običnog smrtnika.
A ja običan prah,grešna zemlja,
osećam svetlu slavu buktinje
kad pogledam krošnje rascvetale trešnje.

33 пута прочитано

ПОДЕРАНО  СЕЋАЊЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ
ПОДЕРАНО  СЕЋАЊЕ

Капут на чивилуку,
испражњен виси,
на крају гостионице,
а он никако да одгонетне,
где је срео доброг човека,
у подераном сећању.

ЛОВРЕНАЦ КОД МЛАДЕНОВА

Лахори душа равнице,
над меандрима реке,
што протиче временом,
између зелених ешалона.

У просеци шумској,
јелен грли стабло,
чудно трошећи снагу,
због њему знаног циља.

Из врбака прхну шева,
у предвечерњи мук,
удар весла,
потмуо једини звук.

ЗАГОНЕТКА

Често се питао,
шта је мржња ?
Није ли она поплава злобе,
по можданој кори.

Nastaviti čitanje

448 пута прочитано

Saša Milivojev – ČAŠA KRVI

 

Saša Milivojev - pesnik

Saša Milivojev

ČAŠA KRVI

 

http://www.sasamilivojev.com/sasa-milivojev-casa-krvi/

31 пута прочитано

Видовданске награде и признања Града Крушевца 2019.

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР – Љубодраг Обрадовић – Тв Плус Крушевац

Данас је посебан дан за Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, односно за мене, Љубодрага  Oбрадовића, као песника и председника удружења! Данас сам добио Видовданску похвалу града Крушевац за поетско стваралаштво и афирмацију крушевачке културе.

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је љубљен бити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и оно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот губи чар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар…

© Љубодраг Обрадовић

88 пута прочитано

AFORIZMI *Mihajlo Ćirković – Ćira

* Visinu planine treba meriti od dna okeana;
* Još sam u podnožju svoje dubine;
* Otvorio sam prozor u svet, ali svet je ušao u mene;
* Od svih zanata najmanje inovacija je uneto u „najstariji zanat“;
* Ono, „…kao rogovi u vreći…“, za nas ne važi. Naši rastu unutra;
* Najčešće je nostalgija nesigurnost u novoj sredini;
* Mali je korak izmedju tolerancije i mazohizma;
* Od večnosti nas deli samo minut ćutanja;
* Šta u svakom kamenu „čuči“ zna samo umetnik;
* Najteži bolesnik je lekar hopohondar.
————————————————————————-

AFORIZMI SU IZ NEOBJAVLJENE KNJIGE AUTORA POD NAZIVOM „MELJAVA VREMENA“

49 пута прочитано

БЛИСКИ ЗВЕЗДАМА – Андрeја Ђ. Врањеш

БЛИСКИ ЗВЕЗДАМА

Постоје они  који живе изван уобичајених  клишеа   имају недокучиву машту , ништа их не може померити из тог  само њиховог обојеног времеплова. Често  улазе у  ризик пораза, неки остају на почетку недосањаног сна,  добаце кратко,неки доспеју до великих висина. Мајстори  замаха, блиски  звездама, кистом   небо дотичу.  Препознатљивих  тишина,кад  воле   љубав обоје   Осећајни до дна радости, живот им  видом пролази. Мало нас  зна, како се радују  , колико воле,зашто тугују, ?  Иза себе остављају празнину као незавршену слику, умеју непогрешиво да обрадују , радозналци лепоте . Ако смо  закорачили   у њихове тајне, ако су нас одабрали, ако  смо имали  ту радост да нас  у време уоквире, постајемо део вечности ,  вире иза времена, сликари.

Nastaviti čitanje
1.439 пута прочитано

КОРАК У ЖИВОТ – Драгојло Јовић

КОРАК У ЖИВОТ

Мој први плач крај оџаклије чађаве,
Задоји ме мати и у конопље платно зави,
На руку ми малу бројаницу стави,
Због вере, крста и Српска три прста.

Растао по луговима и ругао се ветровима,
Из босих ногу трње сам вадио,
Дивљим се воћкама радовао и сладио,
На крсну славу отац ме кадио.

Кад руке стасаше да раде,
Дланови су пуцали ко зора,
Са кршевитих брда дозивао сам орлове
И гледао њихов лет од неба до понора.

На градски “вашар” ступих у опанку,
Знате оном нашем, старом Пироћанцу,
И помишљах тада да се гори вратим,
Орловим крилима сунце да дохватим.

Судар два света ал живот одмиче,
Све ми више грко без брда и гора,
И увек задрхтим кад ми мисли дођу,
Да ногама кажу да к оџаку пођу.

(C) Драгојло Јовић

50 пута прочитано

DUNJE NA ORMARU-Miroslav Krnjeta

Stara drvena kuća
oko nje stabla voća,
okružena šumama i poljima
prirode umirujućim prijatnim mirisima.

Sećam se bake stare
njenih tankih naboranih ruku
kako polako dunje bere,
stavlja u maramu vezanu o struku
nosi ih preko praga
i ređa na starinske ormare.

Zimi kad umorni domaćini legnu
čuje se peć kako pucketa
dunja u toplom ambijentu cveta,
širi mirise blaženog spokoja mira
ploviš zadovoljan ka najslađem snu.

Te žute dunje na ormaru
kako su radovale malog dečaka,
neću zaboraviti mirise u drvenoj kućici
i baku staru.

I danas kad me dirne miris dunje
srce zaigra seti se detinjstva
slike bakinih ruku,dunja na ormaru,
radoznalo vesele igre u starom voćnjaku.

37 пута прочитано