Previous Next

ОРХИДЕЈА – Никола Вукоје

ОРХИДЕЈА

Не дозволи да изгубиш се у овоме
свету;

мрачном, суровом, без боје.
Да, данас, омами те мирис ваниле
пролазних пролећа мирисних
пупољака,

што личе на прозирне капљице
латица од јуче.

Не упоредиви су људски светови
маштања

ван граница смелости
корачања ка правцу исправног
човека.


Јасна визија не ствара дан.
Полети, изнад комфора околине
ка светлости јутра
и видећеш сунце.

Када схватиш
како живот зна да воли,
несхваћене и саме,
полетећеш, више и снажније,
него ли орао годинама заробљен
у љусци стеновите планине која
плаче.


Пробудићеш се, заслепљен зраком
силине живота и видети смисао.
У тундрама данашњег света
постаћеш орхидеја.
Мирисом ћеш миловати
само срца посебних и својих,
што одлуком су да не живе представу
одлучили да живе живот.

© Никола Вукоје

 

31 пута прочитано

СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

СУСРЕТ

Случајан сусрет
донео те у моје наде,
лакше би било да се нисмо срели,
не би се направиле љубави рагаде.

Не бих те чувао као тајну срца,
живот би текао тихо као река,
било би много лакше без тебе
да се воли и да се чека.

ПЕСМА  НОВА,

НЕПОЗНАНИЦЕ

Гледају ли звезде у свемир,
зашто  се слажу дечак и немир,
ко може  украсти  ветар,
када је плаво дошло у  спектар,
колико се воле  пчела и цветак,
шта дуже траје крај или почетак?

Да ли правила  постоје,
што неки песници стихове у тамно боје,
зашто се делењем радости не множе,
мора ли се правити  било шта,
од било чије коже?

ИСКРЕ:

–    СУЈЕТАН ЧОВЕК ЈЕ ТИХО НЕСРЕЋАН.

–     СВАКА ИЗДАЈА ЈЕ И СЕБЕ ИЗДАЈА.

–    ОНАЈ КО СЕ РАДУЈЕ УСПЕСИМА  ДРУГИХ, НЕ ХОДА
ОН  ЛЕТИ.

–    ЛЕП  А  ГЛУП   ПРИРОДИН
ЈЕ  ПОКУШАЈ  РАВНОТЕЖЕ.

© АндрејаЂ. Врањеш

 

237 пута прочитано

DOK IMA NADE – Jelena Đurašković

Svugde unaokolo tama,

A u tami jedna dama boravi sama.

I prija dami da je sama,

Opušta je tama.

Umorni kapci sklapaju joj snene oči.

Gde li će je odvesti snovi ove noći?

A u svanuće pridoći će nove moći.

Dobiće krila, uzleteti i biti ponovo živa.

I biće tako do konačnog pada,

Kada se ugasi i poslednja nada.

Biće i dalje  svanuća,

Biće i dalje tame,

Al’  neće više biti dame.

27 пута прочитано

Avantura – – – Miško pločić

Bila si samo moja avantura
U mom životu samo broj
A sad me ostavi na miru
Ja sad imam život svoj…

Bila si moja avantura
Ljubav za jednu noć
A sada idi od mene
Ja moram drugoj poć…

Bila si moja igračka
Kao i ja tvoja
Al sad je sve gotovo
Ona je ljubav moja…

Gotovo je medju nama
To moraš znati i sama
I nemoj plakati
Idi sa osmehom na usnama…

Bilo je lepo dok je trajalo
Al sad je svemć kraj
Nemoj me zvati više
Ja sam sad njen , znaj…

Nemoj više da me zoveš
Jer gotovo je sve
Ti kreni putem svojim
A ja ću ostati kraj nje.

24 пута прочитано

Miris jorgovana—Miško pločić

Zamirisao je jorgovan u tvojoj kosi
Kad sam juče prošao pored tebe
Sećam se tog mirisa
U meni sećanja budi
Nisi me prepoznala
Mnogo je vremena prošlo
A nekad smo bili zajedno svake noći
Ljjbili se dok zora ne zarudi…

Taj opojan miris u tvojoj divnoj dugoj
Crnoj kosi
Vratio me u srećne dane
I ako sam te video samo na tren
Stao sam i udisao ga dugo za tobom
Ko nekada usne tvoje
Taj miris nikad zaboravljen…

Zbog tebe sam zavoleo jorgovan
I svo ostalo cveće
Zbog tebe volim dugu crnu kosu
I neodoljiv pogled mio
To tražim u svakoj ženi koju sretnem
U nijednoj ih nisam našao
Jer sam samo o tebi snio…

Širio se miris jorgovana
Dugo pošto si prošla pored mene
Gledao sam za tobom i udisao ga
Miris prelepe žene…

Predivan miris jorgovana
Prelepa duga crna kosa
Tanka haljinica lepršava oko nogu
Vraća me u dane kad si moja bila
Sad je to prošlost, drugi te ljubi
A, ja da te zaboravim ne mogu…

I taj tren je bio tren
Ni posle toga te više nikada nisam sreo
Nestala si isto ko i prošli put
A sa tobom o miris jorgovana
Koji sam toliko voleo.

24 пута прочитано

Napredak – Miško pločić

Napredak,Napredak
Napredak je budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,Napredak…

Kad Napredan igra
U Kruševcu gori
Jakuze kliču
Napred šampioni…
Napredak,Napredak…

Na stadionu Mladost
I mladi i stari
Dlanovi bride i pesma se čuje
Huk sa tribine jasno znači
Napredak pobedjuje…
Napredak,Napredak…

Napred crveno beli
U napad svi,u napad svi
Na tribinama nek se ori
Pobedu traže tvoji navijači
Nek Kruševcu gori,nek Kruševac gori
Napredak,Napredak…

Sa tribina svih
Stadiona Mladost
Čuju se dlanovi
Pesma i radost
Napredan će biti
Budući šampion
Kad mogu Zvezda i Partizan
Može i on…
Napredak,

30 пута прочитано

И С У С – Горан Арсић

 

И  С  У  С

„Проклет да је онај
који верује у људе.
Ја сам људима веровао
они су мене издали .
Верујте у Бога
он це вам послати
праве људе “

– – – – – – – – – – – – – – –

Исусе , Господе наш

Издали ме, бол ми нанели
доброту моју
злоупотребили,
осећањима мојим
поигравали се.

Исусе, Господе наш
Просветли путеве и душу моју.

Као да је Титаник,
огромном тежином
својом
налегао на моју душу.
Као да су челичне
стране тог потонулог  брода
кидале моје срце.

Nastaviti čitanje

63 пута прочитано

РЕТКА ПТИЦА …….Миладиновић Сандра Мајра

 

РЕТКА ПТИЦА

Постала сам ретка птица
Чак и себи несхватљива
Крила су ми крхка јака
Срце болно ко у дива…

Сањала сам одвећ дуго
Живела у Рајском дану
И још сањам као никад
Хитам зори у меану…

Цигани су моја браћа
У весељу тугу коре
Виолином и гудалом
Бију битке, руше море…

Путујемо годинама
Оног трена кад се родих
Ја заиграх као чигра
Реком хитам ка слободи…

И сад бескрај многме влада
И не вреди што ме зову
Вуку назад да застанем
Капетан сам на свом броду…

И боле ме стреле људске
Пече кожа одерана
Крв ми липти а ја летим
Драга ми је свака рана…

И да умрем шта ми могу
Јер ово је Сунце мило
За ме поља засејало
Песмом душу напојило…

Чак и вечни сан да свлада
Овог часа срце лудо
Зар би било ишта лоше
Да из земље никне чудо?

Посред гаја израсла би
Липа цветна и чаробна
За друге би ретке птице
Била као кућа родна!

Из семена моје душе
Кроз њено би стабло чило
Шириле се моје руке
И грлиле небо мило!

И у јесен када лишће
Као ћилим на ме леже
Ја бих срећна почивала
Сред немира људске језе!

(C) Миладиновић Сандра Мајра

42 пута прочитано

ZADNJIH 55 MINUTA

Prišla mi je devojka
i pitala
zašto njena majka
tako puno spava.
Pre tog mi se poverila
kako joj do posla
nije stalo nimalo
ali
radi, radi,,
od nečeg se mora i živeti.
„Oprostite,
tako brzo pričam,
valjda me razumete.
Čula sam o vama dosta,
lako sam vas upamtila,
ne bih vam ni prilazila,
ipak,
moja majka
stalno, stalno spava…
Boluje od bolesti
koju, žao mi je, imate i Vi.
Šta to znači? Šta?
Pogoršanje? Da?“
„Devojko,
koliko godina ima tvoja majka?“
„Pedeset“.
„Koliko?“
„Pedeset.“
„Toliko?“
„Sine,
tvoja majka ne umire,
ne plaši se, nemoj..
Mesto nje
ja ću umreti
i najzad se,
od ovih glupih pedeset godina bez ikakvog sna.
odmoriti,
Sine.“
33 пута прочитано

Раваница – Чедомир Радуловић

Фрушка легла, па тијано спава,
плава тама меко је покрива,
у срцу јој блиста Раваница,
Сремска вечна света лепотица.

Све настаје, траје и нестаје,
младост, радост брзо пролази,
као вечни драгуљ блисташ ти.

Сремска душа ту се створила,
сремачком се песмом хранила,
сремачким се срцем бранила,
и у вечност ту настанила.

Мати моја ту је некад била,
чедо своје ту је доводила,
свевишњем се Господу молила.
Ех, мати моја, мати моја мила.

(C) Чедомир Радуловић

36 пута прочитано