Šta smo mi

Please wait...

 

Šta smo Mi ?

Pitanje od jednog centa, ili od milion dolara ?

Ko smo Mi ? Postoji li ikakva paralela za to – Mi ?

Ne, Mi ne postojimo, Mi smo niko, Mi smo ništa.

Nema paralele u našim malim svemirima.

Nema frekvencije koju emituje pulsar

sipajući po nama prah zvjezdanih čestica.

Mi – Mi dakle, ne postoji.

Postojiš Ti i postojim Ja.

Dva zasebna svemira, dvije zasebne frekvencije.

Dva zasebna pulsara.

I ako te nekad ikad, neko bilo ko, bude pitao

da li smo se poznavali, ko sam, što sam,

ko smo, što smo, da li smo ili nismo,

nemoj da se ustručavaš reći – ništa smo.

Stranci. Manje od toga. Nesusret. Nesklad. Nula.

Ako te budu pitali ko sam, kaži istinu – ne znam,

nikad nam se nisu ukrstili ni putevi ni pulsari.

I ne pitaj se šta smo Mi. Mi je riječ koja povezuje.

Povezuje dvije tačke, dva svemira, dvije zvijezde,

povezuje dva ljudska bića u raznoraznim vezama,

povezuje prijatelje, neprijetelje, znance, čak i strance.

Mi – mi smo – ništa.

Ako te budu pitali ko sam, reci,

mora da je prašina vjetrom nošena

iz neke pustinje slučajno tu na moj put pala.

Otresi cipele i kreni dalje, prašina pustinje

samo jednom nam na put padne.

Odmahni rukom šta god da pitaju

reci da ne znaš o čemu pričaju,

samo istinu kaži, slobodno, zalud ne laži

nikad se sreli nismo, nikad se sresti i nećemo

nikad istom stranom svijeta nismo hodali

niti smo ikad mislima se negdje susreli

dok smo pod istim nebom plavim

slučajno na nekom oblaku odmarali.

Nismo, Mi, mi nismo pod istom kapom nebeskom

i nismo iz iste galaksije, iz istog univerzuma. Nismo.

Šta smo onda mi ? Ništa.

Mi povezuje, Mi obavezuje, Mi spaja,

Mi je dio najljepših svjetskih čuda.

Da li smo, onda, mi dio tog – Mi ?

Ko smo mi, šta smo mi, da li smo mi ?

Mi smo niko, mi smo ništa, mi nismo.

Mi smo statistička greška.

Zabluda. Opsena. Iluzija.

Ne troši riječi zalud da objašnjavaš – ništa.

Odmahni rukom i kao da rastjeruješ roj

dosadnih mušica, pođi svojim putem

ka svim svojim – Mi.

Ovo je bluz koji je već u prvoj noti

obojio pjesmu bojama košmarnog sna,

bluz nekog drugog vremena, nekog drugog svemira.

Bluz je život. Život je istina. Istina je Sloboda.

Sloboda je Beskonačnost. Infinity.

Bluz nije zabluda, nije opsena, nije iluzija.

Bluz je duša. Tu se susreću sve note jedne pjesme.

Tebe nisam srela nigdje. Nismo se ni upoznali ni prepoznali.

Eto, to smo. Ništa smo. Daleki univerzumi.

I nikad, baš nikad se ne pitaj ništa,

kada te neko iko, bilo ko, bude pitao;

A šta ste vi …?

Nema Vi, nema Mi.

Samo bluz koji je ispisao sam sebe.

Usamljeni bluz tišine.

© Nevenka Savić Alispahić

94 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.