ПУСТИ ПЕСМУ НЕК КРВАРИ
Упознала сам те
Када је живот пропиштао из мојих груди
Осећах твоју разливеност по устима
Док си пунила моје тело.
И на причешћу
Док примах Свету тајну
Кроз тебе – Исусову, ја је спознах.
Сретох те касније
Док пуштах прве крваве сузе младости
Осети како је бити жена
Говорила си.
И видех те како истичеш
Кроз уста оне старице.
И везујеш је са мајком Земљом
Као некада са животом.
Чујем твој зов
Носила сам твој живот
А сада ме пусти
У песму да истечем.
Видећеш је касније ил` пре
Да прихватиш – бићеш увек крт
А тешко је…
Боли та проклета смрт.
Суза је пала
Крхкија од стакла
И камен је размекшала
Само човека није такла.
Невена Терзић
Село Руденице
(Студент из Крагујевца)
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.068 пута)