JEZIV HLAD-Miroslav Krnjeta

Please wait...

Ležim u brezinom hladu
odmaram po vrelom danu,
gledam u zelenu granu
slušam živahnu sunčanu livadu.

U blizini leži grabov gaj
veliki hlad i ledeni vazduh
mami me,zove,osećam vapaj,
zamalo ustadoh i njemu krenuh.

Piljim u grabov hlad hipnotisan
kao u transu dezorijentisan,
hladan je previše taman
grane šapuću dođi provedi ovde dan.

Trava ispred gaja nešto krije
nešto gleda.nešto vreba,
taj grabov hlad je poput zmije
kida žrtve kandžama jastreba.

Mračni hlad na granici livade
tama iz njega privlači,
nema puteljka,guste paprati blokade,
tu život ne zalazi,taj hlad ima oči.

Tu ni pauk ne plete mreže
nepoznato zlo po hladovini struže,
crni hlad uvija se u vir
tamo čeka gladni šumski pastir.

Talasi jezivo hladnog vazduha
dodiruju nos osećam uznemirujuće mirise,
ovaj hlad je kuća nevidljivog zloduha
ovo je mesto šumske crne mise.

Sa livade se povlači sunčev zrak
sunce zalazi dolazi sumrak,
prekidam začarani trans,napuštam brezu,
uplašeno srce leti preko livade
uz zastrašujuću jezu.

19 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.