Када ме сретнеш не искапи ваздух срком моћног трена
Пришиј ме за леви ревер тамо ближе срцу
Користи ситан бод ко искусна шваља
Потезима маестра поруби све пукотине
Што воде те мени да Никад не дођеш
Да заувек одеш
Да пути твоји никад не буду и моји!
Да се мимоиђемо
Да се неДодирнемо
Да се неОсврнемо
Да наставимо
Кaда ме сретнеш једнога Новембра
Можда
НеЖали кошаву НеПомошљај на ме
Ма то нисам ја
То је само твоја машта
Осликала Жену Сна
Скини горчину с уздаха
Ма ја сам обична сасвим безлична
Сива позадина београдских зидина
Тог Новембра
Када ме сретнеш нећеш ни знати
Бићу једна од многих
Она што пролази
Што одлази што неТражи
Познати ме нећеш у тој гужви дана
Ма ја сам само празнина
Нисам права
Када ме сретнеш не осмехуј се жељно
Ни тугу ти не могу дати
Ни овај камен што срцем зовем
Осуђена равницом а горе ме маме
Само клошар животм што тумара
Ни Просити не умем за то мало жара
Рите су ове изгубљени акорди
О некој тамо љубави
Када ме сретнеш не искапи удах датог трена
Потезом једним само распарај ме
Одшиј с ревера
Јер
Ја сам Грех Не Жена!