Дошло време да се у бој спремам,
Сабљу немам ал` ништа не мења.
Књигу ову к`о споменик дижем,
За далека нека поколења.
Свако слово целивам и слажем,
На олтару нека се посвети.
Деци својој хтео бих да кажем,
Оно што ми стоји на памети.
Ове речи својим жаром пламте,
Којено сам у заносу сково,
Деци својој нека их упамте,
За будуће неко време ново.
Од оца је остануло сину!
Вазда било у српскоме роду:
Да сачува своју дедовину
Понос, образ, име и слободу!
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74