Pisati i disati — Marina Adamović

Please wait...

kada pišem…..

moje lice postaje

slika

Sunca

titravih nijansi

hoda Lune

kroz nebeske pejzaže

ma

oluje što me

lišćem kiti…..

kad prekrijem reči

(da se ne vidimo)

lice mi je bezbojna splačina

pocepana strana

starog kalendara

(eto

ne bih znala

da  nisam posečena)

ogledalo žmuri

da ne prsne od stida

37 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.