ЗИМСКА – Љубодраг Обрадовић

Please wait...


ЗИМСКА


Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другима оставља?

Хладну зиму како да кунеш,
док камин весело пуцкета?
Тек кад зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!

А када лед, који се не види,
просеје душу у ситни прах
и после магле, кад се развиди,
врелу машту заледиће ти страх.

Снег веје и у душама људи,
толико изгледа, копни у тами…
Савест се свима пробуди,
тек кад су завејани и сами!

Живот и под сметовима буја,
баш сад ласте у завичај пoлeћу!
Ковитлац душе, исконска је струја,
увек смело отвара врата прoлeћу.

А овај страх, који те обузима,
титраје душе залeдити никад неће.
Разум ти леди само истина,
да зврчак си на жици, који се окреће!

© Љубодраг Обрадовић

ZIMA 2012

 

 

 

76 пута прочитано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *