ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА Не желим пукотине у нашем дружењу, нит пријатељско раме за плакање, нит последњу станицу свеске небеске. Мрвећи моје осмехе, нећу да правдаш дане умора и тескобе… Ствараш буку, Сахрањујеш поверење. Хоћеш мелемом горчине да рана зараста, Белосветски злотвор да ме вара. Зар не желиш да завист нестане у бело ткање … Настави са читањем “ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић”
No votes yet.
Please wait…
ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА
Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.
Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.
Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.
Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.
И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.
Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .
Види све чланке од Ljubodrag