Ех, лепотице са очима златним,
што шеташ улицама самим,
што се читаву ноћ шеташ,
што се пустиш по тим сокацима,
далеко од мене.
Дођи са мном,
да смо заједно,
да се не одвајамо,
да се љубимо док свети
Месечина бела.
Ти, цурице са светлећим очима,
што идеш даље и даље,
као да се кријеш од нешто.
Што не дођеш са мном,
да идемо негде далеко
од свега лошег што је
пред нас.
Да идемо негде далеко,
где ћемо да седнемо
под неким дрвећем,
и да се љубимо
док можемо,
да гледамо Месечину
и њене звезде.
Дођи у рукама мојим,
да те никада не испустим,
да те љубим
и никада не оставим.
Lepa lepršava pesma…
Hvala gospodine Ljubo.