POSTLJUBAVNA DRAMA – Dušan Marinković

Please wait...

Zašto, još uvek, živiš u meni,

Posle sveg ovog vremena?

Zašto tvoj lik živi u meni,

Taj tvoj lik od kamena?

* * *

I kao da mi sam taj teret,

Dovoljan nije, eto nepotrebne

zablude. Ulazi u moj svet,

I unosi nepotrebne nemire.

* * *

Zabluda jače i od mene,

Jača i od tog vremena,

Daje mi nadu da od te stene,

Ponovo može biti žena.

* * *

Vreme je ubica, ono slama,

Pući će i taj kamen pod njim.

Pitanje je samo dana,

Kada ću opet tako voleti.

 

©Dušan Marinković

66 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.