Неугашен жар
И не питај зашто, морало је тако
Није битно где и путевима којим
Само гази… гази нежно и полако
Срце живот мери корацима твојим.
И не питај зашто, морало је тако
Кад срце престане импулсе да шаље
Нико није рекао да биће лако
Зато само продужи, продужи даље.
И не питај зашто, морало је тако
Кроз црвене нити што воде до срца
Када ме погледаш нежно и полако
Потајно проструји изгубљена нада
И оно новим жаром почне да куца
Почиње да воли и поново страда…
Данка Ђукановић
Svidja mi se ova pesma. Svaka cast.
Lepa pesma!
Dobrodošla i čestitke za prvu pesmu na poezijiscg. Pozdrav Ljuba
Lepo,lepo,dobrodosla Danka u nase jato!!
И шаућем Данка, Данка,
ВОЛИМ ТЕ!!!
Велики пољубац, мом малом лептирићу!