МЕСЕЧИНА ИЗНАД ЦИРИХА – Лепа Симић
Месец догорева
сребро расипа
блиста са истока
божански траг рађања.
Чежњом растргнуто свитање
Очима хоћу све да обухватим
и схватам
кад једном уђеш у овај град
као у зачарани свет
више не можеш изаћи
Волим моју улицу
зелену оазу мира и лепоте
Често се растужим
што незнанце срећем
никог из завичаја
Тихо улазим у стан
сушим росу са ципела
док ме поглед као уздрхтала врба
односи
у вир носталгије
Замерило би ми срце
да те се не сетим
земљо моја