OVA PTICA <3 ....Miladinović Sandra MAJRA

OVA PTICA <3 Osećam se divno jos lepše izgledam svuda mi je fino i sve tako gledam… Divne su ulice ljudi koje srećem ništa nije sivo svuda je proleće Snovi su mi takvi da bi svako hteo da ih stalno sanja, ništa ne bi jeo… Čujete kakva hrana kad tiha noć pada snove bih delila … Настави са читањем “OVA PTICA <3 ....Miladinović Sandra MAJRA"

OVA PTICA <3

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam…

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ništa nije sivo
svuda je proleće

Snovi su mi takvi
da bi svako hteo
da ih stalno sanja,
ništa ne bi jeo…

Čujete kakva hrana
kad tiha noć pada
snove bih delila
da se svako nada..

Plašim se da svako
ne bi na to pristao
sve da ne bi javu
svojim srcem izdao…

Od ljubavi takve
podilaze žmarci
pod kožom gamižu
ko kavi neznanci…

O, pa zar postoji
takvo savršenstvo
što na prvi pogled
nije tako često?

Na prestolu pravda
istina na čelu…
Divno li je piti
iz te čase želju…

Osećam se divno
jos lepše izgledam
svuda mi je fino
i sve tako gledam.

Divne su ulice
ljudi koje srećem
ko ptica ka nebu
uskoro polećem!

Dal' će takvu pticu
neko da primeti,
da je pomno prati
i sa njom poleti?

Ne nadam se tome
znajte nije šala,
oduvek sam svesna
da sam tako ''mala''!

Miladinović Sandra Majra

О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ…Сандра Миладиновић Мајра

О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ… Одавно сам теби тако верна а ”бестидно” около се смуцам, док се скромност још стидљиво смеје, неспрeмно јој још на врата куцам… Још верујем десиће се чудо, у кошари оног старог гаја, сазреће још једном обасјана, јарким Сунцем воћка родног Раја… И дал’грех је то што силно љубих, сува поља … Настави са читањем “О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ…Сандра Миладиновић Мајра”

О САМОЋО, ВЕРНА САМ ТИ…

Одавно сам теби тако верна
а ”бестидно” около се смуцам,
док се скромност још стидљиво смеје,
неспрeмно јој још на врата куцам…

Још верујем десиће се чудо,
у кошари оног старог гаја,
сазреће још једном обасјана,
јарким Сунцем воћка родног Раја…

И дал’грех је то што силно љубих,
сува поља испуцалих душа,
и што више упознадох срца,
што куцају механизмом кључа…

И залуд се трзах безброј ноћи,
таваницом шараху ми очи,
из косе и лица па низ груди
сумња просу знојне сузе моћи…?

Кад се ова душа стопи с’ телом,
опет иста родих се изнова,
и тог јутра упознадох срећу,
што се скрила одајама бола…

Тад сав терет варки збацих с’леђа,
све издаје земаљскога бића,
и позлате што сам једном хтела,
да попијем место светог пића…

Запитах се скрушена под небом,
кад сам себе издала, због кога,
заиграла бесаним ноћима,
тами верна одбацила Бога?

Изађоше два ата преда ме,
бела, дивна и злаћанијех грива
фркћу, ржу, копита немирних,
питају се немо дал сам жива?

Пођох с’њима да не изневерим
сву ту наду у очима сненим,
ја… одавно теби тако верна,
и пољима што им се веселим…

Стигох брзо у ”скромне” одаје
мирисније од поштене душе,
озареног лица тад пожелех,
топле руке да препреке сруше…

И знај нада последња умире,
питкија је од последње капи
и вреднија од свог блага света,
пред тобом сам ”бестидна”, бар схвати?

Сандра Миладиновић Мајра

ФРЕСКА…..Миладиновић Сандра Мајра

ФРЕСКА Бар да ме лаже ко нико пре да ме светлошћу умије срце би куцало ко дечије небо би било умилније… И да ми прича о свету том који ни сам не познаје, али има машту ко ретко ко, и зналачки се не одаје… У одајама где маске носе баш сви одреда што спавају, па … Настави са читањем “ФРЕСКА…..Миладиновић Сандра Мајра”

ФРЕСКА

Бар да ме лаже ко нико пре
да ме светлошћу умије
срце би куцало ко дечије
небо би било умилније…

И да ми прича о свету том
који ни сам не познаје,
али има машту ко ретко ко,
и зналачки се не одаје…

У одајама где маске носе
баш сви одреда што спавају,
па мртво море им није беда,
нек ми се вечно надају…

Али он тако умивен чашћу,
витез вечности у зао час,
макар морену носио собом,
однео вешто мој добар глас…

У онај чаши ко задња кап,
што усне не такоше ничије,
стрпљиво чекаћу Месечев знак,
ко фреска… да верник је открије…

А да ли ће онда он пожелети,
живот без краја, без лажи сан,
срце што куца као дечије…
Не, то и не желим никада да знам!

Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ….Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ.. Ако се волите зашто не горите, него се трзате и ломите попут таласа? Теците као река понирите па поново извирите, уливајте се једно у друго без лажи и обмана… Има ли оваквих игара међу вама? Миладиновић Сандра Мајра

АКО СЕ ВОЛИТЕ..

Ако се волите
зашто не горите,
него се трзате
и ломите попут таласа?
Теците као река
понирите па поново
извирите,
уливајте се једно у друго
без лажи и обмана…
Има ли оваквих
игара међу вама?

Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА?……… Миладиновић Сандра Мајра

ИПАК САМА? Mогу бити међу вама А да ипак будем сама О како то често бива, Ову моју душу слама… А знајте у овом свету Где спољашња светла гасну За вас можда мрклом мраку Ја осећам радост јасну.. Онај први титрај срца Радост чисту и исконску Ону срећу што постојим Топлу руку анђеоску… Ону тајну … Настави са читањем “ИПАК САМА?……… Миладиновић Сандра Мајра”

ИПАК САМА?

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива,
Ову моју душу слама…

А знајте у овом свету
Где спољашња светла гасну
За вас можда мрклом мраку
Ја осећам радост јасну..

Онај први титрај срца
Радост чисту и исконску
Ону срећу што постојим
Топлу руку анђеоску…

Ону тајну светог вида
Што земаљска светла крију,
Оне улице што снивам
Ону бајну гору …тију!

Ви мислите да посрћем
Да умирем попут ласте
Што је јато напустила
Јер јој чудно перје расте!

Не брините браћо, сестре,
Ваше горе лист сам с’ гране,
Оне ране што све боле,
Исто су и моје ране…

Оно млеко што сте пили,
Са истим сам задојена,
Разлика је само једна.
Не пристајем да ме нема…

Између заборављених,
Што се смеју и кад губе
Који не знају да мрзе
Док их дробе, гребу, мрве..

Стоички са њима бивам,
Ми смо војска непокорна,
Једни друге ми снивамо
Душа нам је тврдокорна..

Умиремо скупа знате,
Наизглед то само бива,
Рађамо се ни из чега,
Отписане диже плима…

И крв липти нам на челу,
Рана жива попут Крста,
На све стране просипа се
Док праштамо попут Христа!

Ову земљу ми волимо,
И живимо за њу смело,
А прашину не дижемо,
Да нас небо види немо!

Ми за њега светкујемо,
Ми због њега путујемо,
Молимо се за све Њему,
И свете нам сузе крену!

Mогу бити међу вама
А да ипак будем сама
О како то често бива..
Ову моју душу слама…

Миладиновић Сандра Мајра

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ…..Мајра

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ Сазнај моје име Непристрасно ћути Као светлост буди Или оркан љути… Заведи ми мисли Освани пред поноћ Пољуби ми дланове Нек осетим немоћ… Сазнај моје име Непристрасно воли, Сваку моју ману Зaмени врлином, Нек у једном трену Разведри се небо Јер смо свети колач Полили са вином… Мајра

САЗНАЈ МОЈЕ ИМЕ

Сазнај моје име
Непристрасно ћути
Као светлост буди
Или оркан љути…
Заведи ми мисли
Освани пред поноћ
Пољуби ми дланове
Нек осетим немоћ…
Сазнај моје име
Непристрасно воли,
Сваку моју ману
Зaмени врлином,
Нек у једном трену
Разведри се небо
Јер смо свети колач
Полили са вином…
Мајра

VAVILONSKA KULA…..MAJRA

VAVILONSKA KULA Vavilonsku kulu Ni sa kim ne bih gradila A znam zbog toga možda Nikada neću naći Ni iskrenog prijatelja Ako se ne posreći Jednom danu života Jedna iskrena želja… Negde daleko u osami Pod istim suncem sija A možda i pati ko i ja Mnogo ovakvih duša I medju njima jedna Što bi … Настави са читањем “VAVILONSKA KULA…..MAJRA”

VAVILONSKA KULA

Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
Negde daleko u osami
Pod istim suncem sija
A možda i pati ko i ja
Mnogo ovakvih duša
I medju njima jedna
Što bi htela da sluša
Muziku moje biti
I šaku bi htela skriti…
U mojoj..
Ovako, baš ovako!
Kao usamljeni soko
Pod krilom sokolice
Što iz daljina stremi
Sunčevim zracima
Opirući se lažnim
Lancima i katancima..
Božijim putevima,
Onako, baš onako!
Hrabro!
Vavilonsku kulu
Ni sa kim ne bih gradila
A znam zbog toga možda
Nikada neću naći
Ni iskrenog prijatelja
Ako se ne posreći
Jednom danu života
Jedna iskrena želja…
I dva srca !
Majra

SREĆA JE UVEK FER…. Miladinović Sandra Majra

SREĆA JE UVEK FER Od sreće uvek imaš iskrenu ruku Od nje se nikada nemoj odvajati Ako joj okreneš ledja na putu, Znaj da ćeš moliti i njoj se klanjati! Od sreće sve je fer i pošteno, Samo je ljudi često preoblače, U crno, plavo, bež i crveno, Pa čak i ona zna da zaplače! … Настави са читањем “SREĆA JE UVEK FER…. Miladinović Sandra Majra”

SREĆA JE UVEK FER

Od sreće uvek imaš iskrenu ruku
Od nje se nikada nemoj odvajati
Ako joj okreneš ledja na putu,
Znaj da ćeš moliti i njoj se klanjati!

Od sreće sve je fer i pošteno,
Samo je ljudi često preoblače,
U crno, plavo, bež i crveno,
Pa čak i ona zna da zaplače!

Sreća se smeši svakom pod Suncem,
I zuri često iz nekog ugla,
Koji se krije u onom ogledalu,
Koje smo držali stotinu puta!

I zaklinjemo se tako strasno,
Večno, pošteno i zagonetno,
Mi srećni lupamo rukom o sto,
a tugujemo vrlo nespretno!

Od sreće naučiti možemo nešto,
Ali smo loši i učenici,
Trenutak bacamo u bescenje,
I svi smo odlični mučenici!

Odakle sreći više strpljenja,
Da tako dugo utehom barata,
Na njenom ramenu plače strpljenje,
A ona i dalje ostaje bogata!?

Miladinović Sandra Majra

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА……Миладиновић Сандра Мајра

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА И нећу те ја заборавити никада, и трунку прашине за трен вихор однеће, јер у моме срцу мора да се скрије, сидро за све лађе што пољима пловише! И знај да те нећу напустити довека, куд год да ме знакови крај пута заведу, схватила сам давно кад се душе нађу, даљине се … Настави са читањем “ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА……Миладиновић Сандра Мајра”

ПЕСМА СТАРИХ СЛОВЕНА

И нећу те ја заборавити никада,
и трунку прашине за трен вихор однеће,
јер у моме срцу мора да се скрије,
сидро за све лађе што пољима пловише!

И знај да те нећу напустити довека,
куд год да ме знакови крај пута заведу,
схватила сам давно кад се душе нађу,
даљине се снађу да премосте беду!

Моја боса нога воли твоју росу,
а појава ова, груда твога земљишта,
расула је косе кроз реке у заносу,
и сва твоја згаришта, па се оплеменила!

Сада овим очима кроз ожиљке пепела,
гледа једна тиха кошута из луга,
плашљива наизглед тражи снагу разлога,
прашуме је сместила у грмље крај пута!

И признајем заболи ко најдубља рана,
она убојита коју душман зада,
кад од свога рода не добијам крила,
него ми их режу жељни мога пада!

А и није лако да срџбу победим,
да клетве не проспем ко бескућник душу,
па не позатварам сва врата и капије,
да и ја подржим убојиту сушу!

Знаш ли шта ме брани од бесаних ноћи,
једна топла рука и у сред самице,
онда кад ми најцрње свањивају зоре,
ја се увек сетим те најмлађе старице!

Кроз зелене џинове с’ краја на крај одзвања,
песма старих Словена са вучије стазе,
двоглави орао кликће ми са неба,
бели му се перје, увек ми то каже!

Миладиновић Сандра Мајра

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ Заљуби се у реку, и заволећеш је, док грли и љуби те, крајњом искреношћу, и када ниси крај ње, чиниће се грешком, где год да се неђеш, с’тугом или смешком! Предај јој се смело, ко у пламен скочи, нек се њени дамари, стопе са твојима, док прича и шапће, сва чула … Настави са читањем “ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ…..Миладиновић Сандра Мајра”

ЗАЉУБИ СЕ У РЕКУ

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу,
и када ниси крај ње,
чиниће се грешком,
где год да се неђеш,
с’тугом или смешком!

Предај јој се смело,
ко у пламен скочи,
нек се њени дамари,
стопе са твојима,
док прича и шапће,
сва чула пробуди,
у тренутку уживај
њеним дворовима!

И нек те заведе,
једна ко ни једна,
сакриј се у њеним,
топлим врбацима,
жубор срца њеног,
нека те подсети,
како си жудео,
њеним брзацима!

И подај јој име,
чак и да га има,
нек ново добије,
да нотама штима,
нека буде бисер,
да јој недра краси,
па јој лице сија
и на небесима!

Ја сам мојој реци,
међу белуцима,
на дну њеном самом,
обећала давно,
да ћу је прозвати,
у тим тренуцима,
свакаквим именом,
али све потајно!

Заљуби се у реку,
и заволећеш је,
док грли и љуби те,
крајњом искреношћу…
Причао ми једном
човек топлог срца
да му због Мораве,
и далеко куца!

Миладиновић Сандра Мајра