МОЈА ДУША … – Милисав Ђурић

МОЈА ДУША… Моја душа је празна док мјесец шапуће зори, овај живот је казна, нешто говори. Љубав дамара у мени твојим стихом се пише, цвјетићу мој малени, нема нас више. Облацима мисли лете срећа и туга у зраку, љубе се наше сете у мраку. За један живот превише туге ни сам јој не знам броја, … Настави са читањем “МОЈА ДУША … – Милисав Ђурић”

МОЈА ДУША…

Моја душа је празна
док мјесец шапуће зори,
овај живот је казна,
нешто говори.

Љубав дамара у мени
твојим стихом се пише,
цвјетићу мој малени,
нема нас више.

Облацима мисли лете
срећа и туга у зраку,
љубе се наше сете
у мраку.

За један живот превише туге
ни сам јој не знам броја,
Теби пишем, кроз стих дишем
једина моја.

Нема те а април је био,
ласта је дошло јато,
наде сам поломио
баш за то!.

Милисав Ђурић

Milisav Đurić-Zbirka dječijih pjesama -AZBUKA-ABECEDA-

Jedna od pjesama iz dječije Zbirke AZBUKA-ABECEDA Ћ ћ           АЗБУКА           Ћ ћ Ћуп Причао ми мили дједа имао је један ћуп, служио му годинама и био је јако скуп. Вајао га мајстор стари од глине га извајао, у њему је држ`о ствари док с ормара није пао. Још и данас … Настави са читањем “Milisav Đurić-Zbirka dječijih pjesama -AZBUKA-ABECEDA-“

Jedna od pjesama iz dječije Zbirke AZBUKA-ABECEDA

Ћ ћ           АЗБУКА           Ћ ћ

Ћуп

Причао ми мили дједа
имао је један ћуп,
служио му годинама
и био је јако скуп.

Вајао га мајстор стари
од глине га извајао,
у њему је држ`о ствари
док с ормара није пао.

Још и данас дједа жали
што разби се његов ћуп,
сто година било му је
и био је много скуп.

Докле? Милисав Ђурић

  Докле? Доста је било срама и лажи злобе , недаћа, народу мом, пробуди се Србијо, па кажи зашто из ведра неба, пуца гром?. На дјелу опет су Бранковићи прљају понос, народ терају да куне, огледају се у шаци долара, сићи Србијо, мајко, ко може то да разуме?. Не могу часне, замијенути хорде нити злочинац … Настави са читањем “Докле? Милисав Ђурић”

 

Докле?

Доста је било срама и лажи
злобе , недаћа, народу мом,
пробуди се Србијо, па кажи
зашто из ведра неба, пуца гром?.

На дјелу опет су Бранковићи
прљају понос, народ терају да куне,
огледају се у шаци долара, сићи
Србијо, мајко, ко може то да разуме?.

Не могу часне, замијенути хорде
нити злочинац жртва да буде,
не чини грешку мој народе
усправи се, док касно не буде…

А ви огавне вође, дезертери
чините и даље што газде траже,
величина се родољубљем мјери
Р.Србска и Косово, од свега нам је драже…

Србијо мајко, пробуди се и крени
ослушни звона што са Врачара звоне,
ово су вапаји, из срца крици нијеми
устави брод који све више и више тоне…