Тишина ноћи – Дејан Петровић Кенац

Тишина ноћи

Слушам тишину уморне ноћи
Која сад тихо над градом бди
Улица празна боде ми очи
Питам се у себи а где си ти.

Међ звездама твој лик тражим
Ове ноћи бесане дуге
Фали ми тај додир снени
И твоје меке,топле руке.

Пусти тротоари уснулог града
Тишина само стрепњом говори
У мени нека чежња се јави,
И питам себе где ли си ти.

И ова ноћ пролази снена
Јутарњи зраци сад таму руше
У души нека самоћа влада
Док срце пита где ли си ти.

Jedna iz nove zbirke za laku noć.

СТРАСТ – Дејан Петровић

СТРАСТ Стишао сам своје страсти Дубоко у себи се роје јаче Волећи тебе забраних оку Да пушта сузу и да плаче. Кроз моје вене твоја крв тече И срце бије кораком твојим Можда ми време тугу донесе Зато ме пусти да те волим. Ти ниси жена већ рајска ружа Мирисно опојна, раскошно лепа, Моја си … Настави са читањем “СТРАСТ – Дејан Петровић”

СТРАСТ

Стишао сам своје страсти
Дубоко у себи се роје јаче
Волећи тебе забраних оку
Да пушта сузу и да плаче.

Кроз моје вене твоја крв тече
И срце бије кораком твојим
Можда ми време тугу донесе
Зато ме пусти да те волим.

Ти ниси жена већ рајска ружа
Мирисно опојна, раскошно лепа,
Моја си пахуља, моја пожуда
Јутарње сунце што срећу пружа.

Нек букте сада недра моја,
Нека се жеље у јаву стопе
Теби поклањам своје песме
Нека те воле када не буде мене.