Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.

Please wait...

Радио Крушевац је у току 2018 . године  реализовао аудио пројекат „ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА“ у част Радета Драинца великог  песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружила поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете прочитати и детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.


RTK – 27.09.2018.

RTK – 27.12.2018.



РАДЕ ДРАИНАЦ

Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!

Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!

Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!

Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:

То сам ја!


Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 1899 – 1. мај 1943) је српски песник, представник космополитске струје у Српској поезији између првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи. (Аполинер, Сендрар).


Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинацhttp://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинац

 


Дра­и­нац, Ра­де – пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, нови­нар (Тр­бу­ње, код Бла­ца, То­пли­ца, 16. ВИИИ 1899 – Београд, 1. В 1943).

Ро­дио се у си­ро­ма­шној се­о­ској по­ро­ди­ци Јо­ва­но­ви­ћа. Отац Недељ­ко – са­мо­у­ки зи­дар, пе­чал­бар, пред­у­зи­мач; мај­ка Румени­ја – дома­ћи­ца. На кр­ште­њу је до­био име Ра­дој­ко, ко­је ће у два­де­сет тре­ћој го­ди­ни, за­јед­но с пре­зи­ме­ном Јо­ва­но­вић, за­ме­ни­ти књи­жев­ним – Ра­де Дра­и­нац.

Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Бла­цу. Го­ди­не 1911. да­ју га на обу­ћар­ски за­нат у Про­ку­пљу, ко­ји он на­пу­шта и упи­су­је се у про­ку­пач­ку гим­на­зи­ју, да би по за­вр­ше­ном пр­вом раз­ре­ду прешао у гим­на­зи­ју у Кру­шев­цу. У ле­то 1913. бе­жи од ку­ће и не­ко вре­ме про­во­ди у Бе­о­гра­ду. Као сред­њо­шко­лац, пре­ла­зи 1915. са срп­ском вој­ском пре­ко Ал­ба­ни­је. У Фран­цу­ској је од ја­ну­а­ра 1916, где на­ста­вља шко­ло­ва­ње: нај­пре у Ли­о­ну, по­том у Сент Етје­ну и Бо­ли­јеу. Пре­дан пи­са­њу, за­не­ма­ру­је шко­лу и од­мах по свр­шет­ку ра­та сти­же у Па­риз, где јед­но вре­ме ра­ди у фа­бри­ци, да би се по­чет­ком 1919. са­свим пре­пу­стио бо­е­ми­ји.

У Ср­би­ју се вра­ћа с про­ле­ћа 1919, а од је­се­ни исте го­ди­не, иако са че­стим пре­ки­ди­ма, Бе­о­град по­ста­је ме­сто ње­го­вог стал­ног бо­рав­ка. „Одо­ма­ћу­је“ се у ка­фа­ни „Мо­сква“, глав­ном састајалишту мо­дер­ни­стич­ки на­стро­је­них пи­са­ца и умет­ни­ка – по­вра­тни­ка из ра­та. У ли­сто­ви­ма Бал­кан, Бе­о­град­ски днев­ник
и Ста­ра Ср­би­ја от­по­чи­ње 1920. но­ви­нар­ску ка­ри­је­ру, ко­ју ће касни­је на­ста­ви­ти у Но­во­сти­ма, Са­мо­у­пра­ви, Вре­ме­ну, Прав­ди и По­ли­ти­ци: но­вин­ско ре­пор­тер­ство и пу­то­пи­сни из­ве­шта­ји са ју­го­сло­вен­ских про­сто­ра и из ино­стран­ства (Грч­ка, Фран­цу­ска, Че­хо­сло­вач­ка, Пољ­ска, Аустри­ја, Бу­гар­ска) би­ће му глав­ни из­вор ма­те­ри­јал­не ег­зи­стен­ци­је.


По­чет­ком апри­ла 1922. штам­па пр­ву све­ску свог ча­со­пи­са Хипнос, од­ре­ђу­ју­ћи га као „ме­сеч­ну ре­ви­ју за ин­ту­и­тив­ну уметност“; пе­чат бро­ју да­је увод­ни текст „Про­грам хип­ни­зма“, ко­јим с јед­не стра­не об­зна­њу­је сво­је при­кла­ња­ње то­ко­ви­ма порат­не књи­жев­не аван­гар­де, а с дру­ге – оцр­та­ва основ властите
„хип­ни­стич­ке“ по­е­ти­ке. Уме­сто дру­гог (и по­след­њег) бро­ја Хипно­са (ко­ји ће иза­ћи ја­ну­а­ра 1923), ма­ја 1922. појављу­је се је­ди­ни број дру­гог ње­го­вог ча­со­пи­са – Но­во човечан­ство, „ин­тер­на­ци­о­нал­не ре­ви­је за кул­тур­не про­бле­ме“. То ни­су је­ди­на Дра­ин­че­ва гла­си­ла: 1932. осно­вао је Фронт (2 бро­ја), 1936-1937. из­да­вао ча­со­пис Сли­ка ак­ту­ел­них до­га­ђа­ја – САД  (13 бро­је­ва), 1939. по­кре­нуо Но­ву бра­зду (1 број).


У ма­ју 1926 сти­гао у Па­риз, у ко­јем жи­ви као пе­сник-апаш а лà Ви­јон, јед­но вре­ме сви­ра­ју­ћи у би­о­ско­пу „дру­гу ви­о­ли­ну“ уз про­јек­ци­је не­мих фил­мо­ва. На­ред­не го­ди­не ис­пу­ње­не су му интен­зив­ним књи­жев­ним ра­дом и пу­то­ва­њи­ма по зе­мљи и иностран­ству, ко­ја пред­у­зи­ма као Прав­дин но­вин­ски ре­пор­тер.
Од сре­ди­не три­де­се­тих све ви­ше се окре­ће дру­штве­ним аномали­ја­ма, по­ли­тич­кој про­бле­ма­ти­ци – „со­ци­јал­не хро­ни­ке“ об­ја­вљи­ва­не у Прав­ди 1934-35. два пу­та ће га од­ве­сти на суд. Прав­ду на­пу­шта 1936. и, ка­ко је остао без ре­дов­них при­хо­да, за­по­шља­ва се у аген­циј­ском оде­ље­њу Цен­трал­ног прес-би­роа, за ко­ји пи­ше крат­ке при­ло­ге о кул­тур­ним и књи­жев­ним збивањи­ма.


Због че­стог по­бо­ље­ва­ња, све ви­ше вре­ме­на про­во­ди у за­ви­ча­ју. Об­ја­вљу­је но­ве пе­сме, по­ле­ми­ше са со­ци­јал­ним пи­сци­ма. Тубер­ку­ло­за узи­ма мах, уве­ли­ко „ба­ца крв“ од­ла­зе­ћи у мар­ту 1941. године на вој­ну ве­жбу. Мо­би­ли­сан као ми­тра­ље­зац, уче­ству­је код Ужи­ца у бор­ба­ма про­тив не­мач­ког осва­ја­ча. По­чет­ком зи­ме хап­се га чет­ни­ци под оп­ту­жбом да је ко­му­ни­ста и за­тва­ра­ју у Бла­цу, ода­кле ће га спа­сти пи­сме­не га­ран­ци­је „ви­ђе­них“ Топлича­на.

Од ле­та 1942. на­ла­зи се у са­на­то­ри­ју­му на Озре­ну, бли­зу Со­ко Ба­ње, где га по­вре­ме­но оби­ла­зи Иво Ан­дрић. Ле­че­ње му не пома­же и у про­ле­ће 1943, с гру­до­бо­љом у од­ма­клом ста­ди­ју­му, до­ла­зи у бе­о­град­ску Др­жав­ну оп­шту бол­ни­цу, где 1. ма­ја уми­ре. Као си­ро­мах без игде иче­га, са­хра­њен је два да­на ка­сни­је о тро­шку Оп­шти­не на бе­о­град­ском Но­вом гро­бљу. Глу­мац  Миливо­је Жи­ва­но­вић ре­ци­то­вао је ње­го­ву пе­сму „Нир­ва­на“ док су спу­шта­ли ков­чег у ра­ку.

Дра­и­нац спа­да ме­ђу нај­ин­те­ре­сант­ни­је по­ја­ве у срп­ској књижев­но­сти из­ме­ђу два свет­ска ра­та. У пр­вој, пар­на­со-симболи­стич­кој фа­зи ње­го­вог пе­ва­ња, у ко­јој му је оми­ље­ни стих два­на­е­сте­рац (збир­ке Мо­дри смех /1920/ и Афро­ди­тин врт /1921/), пре­о­вла­ђу­ју мо­ти­ви пла­тон­ске еро­ти­ке, про­ла­зно­сти и Бо­га. Бит­на је дру­га, аван­гард­на ета­па Дра­ин­че­вог ства­ра­ња, ко­ју 1922. оза­ко­њу­је ма­ни­фе­сти­ма „Про­грам хип­ни­зма“ и „Но­во чо­ве­чан­ство“. У збир­ка­ма Воз од­ла­зи (1923), Лир­ске минијатуре (1926),  Бан­дит или пе­сник (1928) и Бан­кет (1930), до­ми­нант­ни су мо­ти­ви сна, ко­смо­по­лит­ско­га пу­то­ва­ња, словенства, де­ху­ма­ни­зо­ва­ног са­вре­ме­ног гра­да, пе­сни­ка и њего­вог стра­дал­нич­ког жи­во­та у не­пе­снич­ком и не­љу­бав­ном све­ту – све да­то у сти­ху иро­нич­ном и цр­но­ху­мор­ном, сло­бод­ном од свих ка­но­на, раз­де­ше­ном и под­врг­ну­том свим мо­гу­ћим видови­ма је­зич­ко­стил­ско­га и об­ли­ков­ног екс­пе­ри­мен­ти­са­ња, у ме­та­фо­рич­ким ни­зо­ви­ма чи­ји се ри­там и ме­ло­ди­ја ис­по­ља­ва­ју као ди­на­мич­на син­те­за вре­ме­на и про­сто­ра. Тре­ћа, за­вр­шна фа­за ли­ри­ча­ра Дра­ин­ца про­ти­че у зна­ку ње­го­вог све ве­ћег удаља­ва­ња од мо­дер­ни­зма. На­ја­ви­ли су је 1931. про­грам­ски ра­до­ви „Књи­жев­ни ле­ви фронт“ и „Ма­ни­фест № 1“, ко­ји, парадок­сал­но, про­ду­бљу­ју ње­го­ве су­ко­бе с над­ре­а­ли­змом у одла­ску и со­ци­јал­ним по­кре­том пи­са­ца у на­ди­ра­њу. Са­мот­ност и укле­тост сво­га пе­снич­ког по­сто­ја­ња по­твр­ди­ће на­ве­ли­ко тради­ци­о­на­ли­зо­ва­ним го­во­ром збир­ки из 1938: Улис и Чо­век пе­ва, и Да­хом зе­мље из 1940.

Дра­ин­че­ве при­по­вет­ке (Ср­це на па­за­ру, 1929), ро­ма­ни (најбољи: Шпан­ски зид, 1930), пу­то­пи­си и фељ­то­ни (постхумно, Пу­ту­јем, пу­ту­јем и Ле­по­те и чу­да Па­ри­за, обе у окви­ру Сабраних дела /прир. Гојко Тешић/, Београд 1999), крити­ке и есе­ји (Ра­све­тље­ње /1928/, Освр­ти /1938/), књи­жев­не по­ле­ми­ке и по­ли­тич­ка пу­бли­ци­сти­ка (Без ма­ске и Из­дај­ство инте­лек­ту­а­ла­ца, 1999), дра­ма Азил за бес­кућ­ни­ке… (1993) и рат­ни днев­нич­ки за­пи­си Цр­ни да­ни (1963) – не­ма­ју из­раз, самосвој­ност и зна­чај ње­го­ве по­е­зи­је и пе­снич­ких ма­ни­фе­ста (Си­ла­зак с Олим­па, СД, 1999).

Де­ла Радета Драинца
Мо­дри смех, Бе­о­град 1920; Афро­ди­тин врт, Про­ку­пље 1921; Еро­ти­кон, Бе­о­град 1923; Воз од­ла­зи, Бе­о­град 1923; [са Мо­ни де Бу­ли­јем] Две аван­ту­ри­стич­ке по­е­ме, Бе­о­град 1926; Лир­ске ми­ни­ја­ту­ре, Ско­пље 1926; Бан­дит или пе­сник, Бе­о­град 1928; Ср­це на па­за­ру, Бе­о­град 1929; Шпан­ски зид. На­ша љу­бав, Бе­о­град 1930; Бан­кет, Бе­о­град 1930; Ра­све­тље­ње, Бе­о­град 1934; Дра­го­љуб Јо­ва­но­вић или се­љач­ки На­по­ле­он, Бе­о­град 1935; Узур­па­то­ри (Узу­но­вић, Јев­тић и В. По­по­вић), Бе­о­град 1935; Улис, Бе­о­град 1938; Освр­ти, Бе­о­град 1938; Чо­век пе­ва, Бе­о­град 1938; Дах зе­мље, Бе­о­град 1940; Цр­ни да­ни (прир. Р. Пе­шић), Бе­о­град 1963; Азил за бес­кућ­ни­ке или уни­вер­зал­на ра­ди­о­ни­ца мр­твач­ких сан­ду­ка Ру­син а. д. (прир. Р. Пе­шић); Пла­мен у пу­сти­њи (прир. Н. Је­шић), Бе­о­град 1993. – Де­ла Ра­де­та Дра­ин­ца, 1-10 (прир. Г. Те­шић), Бе­о­град 1998-1999.

Извор: http://www.bibliotekaprokuplje.org.rs/index.php/2-uncategorised/36-2013-01-26-23-00-48

Promocija knjige ZAGONETKA DRAINAC – Kruševac, Klub KCK 28.11.2014. u 18:00
Datum: – 23. November 2014. g. @ 13:25:18

Песник живи колико и његова поезија. У том смислу Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек. Тако бар мисле крушевачки песници и сви учесници манифестиције “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ”, коју заједнички организују од 2010-те године Културни центар Крушевац, Народна библиотека “Рака Драинац” из Блаца и Културни центар “Драинац“ из Блаца. Зато су песници и дошли на идеју да се за пету годишњицу сусрета у Трбуњу одштампа књига “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” у којој би било објављено 100 одабраних песама Радета Драинца, као и казивања о Драинцу и поезија учесника ове манифестације.

Ова књига плод је те идеје и подршке града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Књига је промовисана 28.11.2014 године у Белој сали Културног центра Крушевац. На промоцији, коју је у стилу *режиране импровизације* одлично водила Лидија Ужаревић, наступили су: др Предраг Јашовић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Момир Драгићевић, Јелена Протић-Петронијевић, Драгослав Ђорђевић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић, Слободан Ценц, Живомир Миленковић и Љубодраг Обрадовић. За музику се побринуо Милан Милетић Милке, технички је програм водио Бранко Симић, слике које гледате усликао је Веркан Гвозденовић, а у публици је била и помоћник директора КЦК Виолета Капларевић

 


Сцена Беле сале КЦК непосредно пред почетак промоције

Љубодраг Обрадовић – уредник књиге *ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ*
и Лидија Ужаревић – водитељ промоције
Лидија Ужаревић

Виолета Капларевић – помоћник директора КЦК (прва са десна)


Милан Милетић Милке


Љубодраг Обрадовић

Милан Милетић Милке и Бранко Симић


Даница Гвозденовић


Мирко Стојадиновић


Момир Драгићевић (први са лева)


Јелена Протић-Петронијевић


Драгослав Ђорђевић (први са лева)


Др Предраг Јашовић (први са лева)


Слободан Ценц


Вељко Стамболија (први са лева)

Др Велибор Лазаревић (први са лева)


Светлана Ђурђевић


Живомир Миленковић


Даница Гвозденовић чита песму Миће Живановића *ПОДВУЋИ ЦРТУ*


Саша Милетић


Заједничка слика учесника промоције


Виолета Капларевић и Љубодраг Обрадовић

Живомир Миленковић – слободни новинар

 

КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОВА КЊИГА?

Песник живи колико и његова поезија. У том смислу Раде Дринац је бесмртан јер ће његова позија живети заувек. Тако бар мисле крушевачки песници који су 04.08.2010. године у Трбуњу, код Блаца, родном месту Радета Драинца, поводом обележавања његовог рођендана покренули манифестацију “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ”.

Иницијалну искру за оснивање ове манифестације упалили су Љубодраг Обрадовић – (тада) директор Културног центра Крушевац и власник (и сада) сајта www.poezijascg.com и Топлица Ђоковић – директор (тада и сада) Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца. Домаћини прве манифестације “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” били су Топлица Ђоковић у име Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца и Радоје Савић (главни и одговорни уредник КЦК) испред Културног центра Крушевац, а техничку подршку пружио је Културни центар “Драинац“ из Блаца.

У Трбуњу су те 2010. године говорили: Проф. др Тиодор Росић, Проф. др Милисав Савић, Проф. др Бранко Ристић, Љубодраг Обрадовић, Момир Мома Драгићевић, Јелена Протић Петронијевић, Небојша Лапчевић, Мирослав Мића Живановић, Томислав Симић, Мирослав Панић и Витомир Јовановић Џогурда, а за музички тренутак побринуо се Раде Кошанинин на фрули. Исте вечери у Крушевцу, у Клубу КЦК, одржано је књижево вече, а учесницима из Трбуња придружили су се и: Вељко Стамболија, мр. Спасоје Ж. Миловановић, Јелена Ђорђевић, Светлана Ђурђевић и Драгослав Ђорђевић.

Манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” је наставила свој живот и наредне 2011. године када је у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, 04.08.2011. године у 20:30 часова, реализована по други пут у заједничкој организацији Културног центра Крушевац, Народне Библиотеке “Рака Драинац” и Културног центра “Драинац” из Блаца. На манифестацији су те године наступили: др Предраг Јашовић, Бора Благојевић, Вељко Стамболија, Никола Стојановић, Јелена Протић-Петронијевић, Мирослав Мића Живановић, Слободан Ценц, Миљојко Милојевић, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су др Предраг Јашовић и Вељко Стамболија. Домаћин манифестације био је Топлица Ђоковић – директор Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца. Пре самог наступа у Трбуњу, песници који који су у походе кренули из Крушевца, казивали су своју поезију, Драинцу у част и на језеру Ћелије у оквиру манифестације под симболичним називом “МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ”, коју је осмислио Живорад Милановић Маки, академски сликар из Крушевца…

По трећи пут манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” одржана је 04.08.2012. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца. Манифестацију су заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека “Рака Драинац” и КЦ “Драинац” из Блаца. На манифестацији су те 2012.-те године наступили и казивали своје стихове и беседе о значају стваралаштва Радета Драинца следећи писци: др Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Слободан Ценц, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су Др Милентије Ђорђевић и Вељко Стамболија. Да вече остане у изузетном сећању учесника посебно се потрудио директор библиотеке у *Рака Драинац* у Блацу Топлица Ђоковић, домаћин ове поетске вечери у част Радета Драинца.

Традиција одржавања манифестације “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” настављена је и 05.08.2013. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, када је по четврти пут заредом одржана ова манифестација, коју су изнедрили крушевачки песници окупљени око сајта www.poezijascg.com , односно сада већ око Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Манифестацију “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” су и 2013.-те  године заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека “Рака Драинац” и КЦ “Драинац” из Блаца, а домаћин манифестације био је Топлица Ђоковић – директор библиотеке “Рака Драинац” у Блацу.

На манифестацији су наступили: др Велибор Лазаревић, Мирослав Мића Живановић, Вељко Стамболија, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Марија Вујић, акдемски сликар и професор Живорад Милановић Маки, Љубодраг Обрадовић и Витомир Јовановић Џогурда.

Програм је водио Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац из Крушевца, а о стваралаштву и животу Радета Драинца говорили су др Велибор Лазаревић и Вељко Стамболија. Да вече остане у изузетном сећању учесника посебно се потрудио директор библиотеке “Рака Драинац” у Блацу Топлица Ђоковић.

Тада је, у неформалном разговору учесника манифестиције, дат и предлог да организатори манифестације “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” за пету годишњицу сусрета у току 2014. године објаве књигу “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ”.  У књизи би биле 100 одабраних песама Радета Драинца, као и поезија и осврти песника и књижевника, учесника ове манифестације на живот и стваралаштво Радета Драинца…

Ова књига плод је те идеје и подршке града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање.

Надамо се да ћемо самом манифестацијом и овом књигом проширити круг обожавалаца Радета Дранцу и на младе нараштаје и дати бар неке одговоре на ЗАГОНЕТКУ ДРАИНАЦ и тако бар малчице помоћи да поезија Радета Драинца вечно сја.

Љубодраг Обрадовић

Напомена: Фотографије са свих манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” можете погледати на сајту www.poezijascg.com  на линковима: ·
2010. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=6363·
2011. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7051·
2012. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7404·
2013.  http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7755

 

 

 

194 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.