УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...


УБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ – колумна

Када су руски тенкисти  пред крај Другог светског рата обнављали латински верујући да наступа време нове Ренесансе, када су у разрушеном Берлину Немачкој деци делили чоколаду, многи су тада помислили да је мржњи одзвонило, нико  није размишљао да ће се пред крај тог истог века десити поновно  бомбардовање Београда. Авенију Унтер ден Линден и Бакингемску палату нису надлетале гвоздене суперсоничне  птице, нити су  деца фигуративно западно од савести, убијана на ношама, па ипак од тих и таквих свирепости су били аболирани млади пилоти најснажније војне силе овог нам како кажу мондијалисти модерног доба софисцитарне технике а ја бих додао и мржње, који су по радном задатку одлетели далеко од својих домова из  светлих  градова, раскалашног живота, препуног хедонизма као начина размишљања не само провода , отишли или ти одлетели свеједно је од своје уснуле дечице и  изљубљених дама, сањивих погледа, кокетне, које су их чекале усхићено као да долазе са далеких  путовања  егзотичног истока или југа, доносећи им скупоцене поклоне ,а они отишли мало  да просипају бомбе, као да смрт није ништа, да  разарају   туђа  детињства, понављам  поново у  истом веку. Као и  њихови дедови  они  охоли и пусти  наставише са убијањем   малог народа који је  крив што је жив , са којим то  правом?  Нажалост западни човек се непрестано представља и хвали високом „над „културом, са друге стране понаша се објективно супротно ,показујући целој планети кроз векове како убијати децу и није неки злочин, али чију, своју сигурно не? Каква хипокризија, какав антихуманизам, какав неморал.

Сигурно је да не размишљам  по принципу талиона, око за око, зуб за зуб, не припадам народу који се икада светио,  мој  народ зна да се свети једино себи, врло ревносно, показао је ту ступидну склоност много пута у историји а претрпео је од делова других  народа погроме,какве цивилизација није упамтила, жалосно је убијати  и гњиде. Али  ето се  у овом обраћању питам, мислим да имам  и  право како то да тај и такав „цивилизовани“ европски човек може говорити супериорно о  Сикстинској капели, Тицијану, Родену, Гогену, како кад руши моју Милешеву. Кад  после шездесет година на крају 20. века убија нејач и старце на истој оној  Петровачкој цести, када плодне њиве семберске равнице засипа врелом гвозденом мржњом, или када изнад Манастира ШИШАТОВАЦ тапији српске културе и духовности у којем је и велики Тесла добио духовни замајац истреса незасићени уранијум? И није се и даље на жалост  одмакао од визије о ибер меншу и непоћудним расама.Немојте нас  само ви  учити реду, култури, нисте тај формат,цинично је да не кажем умоболно. Стари смо ми шампиони бола.  И немојте нама о Вивалдију, Бетовену, они су велики за цео свет, Модиљанију, Гоји, Пикасу, скоро сваки наш град је по једна ГЕРНИКА, оставите се Шилера, Кафке, Бодлера, ви који сте по моме народу сејали и сејете цвеће злочина.“ Народ је овај умирати свико у смрти својој да нађе лијека.“  „Све тече,све се мења“речи су које  је  у своје  доба,доба светлости изрекао Хераклит. Ја кажем, моја маленкост:“ Господо западњаци и није вам баш све у шаци, било би нормално да нам не држите лекције, послушајте Старогрчког  философа.

Промените се због вас, време је,  ако нисте реизистентни  на срамоту.

ПЕСМА  НОВА


ДО РАЈНИХ ТИШИНА


Пут патњи у времену мук,
измождених снага а трпње у круг,
љубав Христова још једини звук,
Светосавско племе враћа бола дуг.

Из тмина дубина,
усправи се вера до рајних тишина,
појави се радост, плавога огњишта,
да осветли тајне неистина.

Осам векова грехова,
плакале су ноћи у глувоћи,
да исплачу туге и немоћи.

Да немасмо Христа,Христилишта,
гробови би наши били газилишта,
дела сјаја пуста пепелишта,
не би знали да смо били ишта.


ИСКРЕ:


–    СМЕЈАТИ СЕ ГЛУПОСТИ НИЈЕ НЕПРИСТОЈНО.



©Андреја Ђ.Врањеш

1.012 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.