ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА
РУСИЈА
Да те нема где би расле брезе?
Да те нема Цигани би вечито плакали,
балалајке би утихнуле.
Да те нема где би становала љубав?
Све победе биле би порази,
нестало би доброте,
да те нема …
МАРС
Када бих отишао негде
отишао бих на Марс.
Никога на њему нема
осим песка црвеног.
Тамо свићу црвене зоре,
ветрови дувају црвени,
све је црвено,
а нигде крви нема.
ПЕСМА НОВА
ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ
Са вриском светла гледала је његов осмех,мимику радости,запамтила поглед у одлутало далеко, волела га скровито иза углова наде ,уживала је у његовом смислу да од обичног направи изнимно. Тих ипак се чуо. Отишао је једног губљења свега, да избегне немоћ, никада се више није десио, остала је цела празнина и време. Утеха и побуна,интригант и помиритељ,тужилац и бранитељ, изван и изнад свега време моћно, трошено непотрошиво и сећање је остало, дубоко као морска дубина.
ПРОКЛЕТИ
Људи су приче,
које на њих личе.
Претачу из сувог,
када нагну тек они и схвате,
да су залуд јадни нагињали,
празни они празно пресипали.
© Андреја Ђ.Врањеш
(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.430 пута)