ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ – Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…


ПРЕПОДНЕВНИ  СУСРЕТ

Питао је представивши се као заљубљеник поезије песника како се песник постаје,затекао га је , знати  колико било  о поезији па такво питање.Ипак то је немогућа алхемија одговор је био кратак, песник се не постаје.А шта је то алхемија упита овај надасве чудни радозналац? Сада већ није био сигуран шта је са „ПИТЦЕМ“ шта хоће од њега , да ли он то  можда не жели да ме дрибла како би се жаргонским речником рекло помисли  јер  и времена су постала дрска као и људи .Све што не ваља  у тону је ,  додуше  све је  суновратно и несигурно данас,да би и Хегел дошао у сумњу властитог промишљања . Када год је са млађим саговорницима разговарао обично није персирао,да ли је грешио често се питао,али како се деси да неко изненади глупавим питањем он је онда  по аутоматизму   градио преку дистанцу као што се десило овај пут.
Да ли сте прочитали  дело Алхемичар упита?
Нисам, одговори са лакоћом младић  и остаде у свом ћошкастом свету.
Некада се  не својом вољом и мимо  заслуге других, необјашњиво  нађемо у тренуцима  безизлаза, када нас спопадну неочекивани људи које не бисмо ни у подсвести хтели имати или се десе догађаји непредвидиви по свом току а најмање завршетку, а да би смо им се измакли истог трена искочили би кроз прозор да га где има, само да се спасимо муке или зла  без обзира на  могућу трагедију јер горе трагедије од ове нема .То су они тренуци немоћи када памет ништа не помаже,када не помаже ни Бог.Када се препустите као трупац воденој матици,па шта вам с деси само да се што пре заврши. Поприлично  бесан потрошеног такта којег је исцрпио живот измисли  да жури на пројекцију. А шта је  пројекција настави овај опет да као мушица напада. Шта је било касније песник  није знао да ли га је  изненадио својим гестом , ништа више није знао, само није  имао храбрости да даље  слуша његова несувисла питања, потрчао је као да трчи трку  за  спас живота,без окретања,учинило му се као да бежи од истих  прогонитеља који су прогонили ЛОРКУ,као да је бежао, да се  никада не врати, никада,као из каквог кошмарног сна.

ИЗ ЗБИРКЕ СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ

НА  ЈУГУ

Колико сунца у цвећу има,
колико покрета у пролећу,
попео би се на облаке ,
да га однесу,
на неку топлију адресу,
нестао јужан на афричком југу,
заљубљен у цвеће и црначку тугу.

МАЕСТРО

Арсену Дедићу

Мучило га слушање,
болело гледање,
спас је њега пронашао,
нестао је у дубинама музике.

На обали трајања,
модерато кантабиле.

ДРУГ
Саши Брдару

У поплави сећања га тражим,
слепи путник новог доба.

Одмакнути даљинама времена,
лутамо.

Како га пронаћи
кад сам себе изгубио?

ИСКРЕ:

ИСТИНА ЈЕ ЛЕПА И ПРОВОКАТИВНА КАО ЖЕНА.

АФИРИЗАМ
ДОСТОЈЕВСКИ ЈЕ НАПИСАО СВОЈЕ ДЕЛО ИДИОТ У 19.ВЕКУ,
ШТА БИ НАПИСАО ДАНАС ?

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

(Прочитано: 94 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.375 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif