ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ )
ТРГОВИ
Тргови,дубоки трагови,
потрошених пољубаца,
давних погледа,
избледелих истина.
Вечити подијуми љубави,
на којима младићи ветровима завиде,
они су она места где се вековима,
сусреће лепота.
ОБЛАЦИ
Изнад Андалузије високо,
расуто облачје меко,
кабаљери висина Лорку славе,
плешући бели фламенко.
Шта ће са рањеним скитницама бити,
када се истањи плес бели,
срећом нису људи да пате,
што више нису цели.
ПРЕВАРА
У сан живот дугачак стао.
Живео је поновљено преварен.
МИЛЕШЕВСКЕ ДУБИНЕ
Очи Анђела белог,
лепоту светлошћу љубе,
туга избија из фресака рана,
питања многа,још више обмана.
Пролазе векови и грехови,
кајања ни у помену,
како да престану болови,
кад се време не склања времену.
ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ. )
САН
Угледао је мрава кад спава,
наслоњеног на сламку,
у сенци сломљених трава,
загледан у тајну,
шапатом оку је реко,
мрав је ослушнуо варку,
и из сна утеко.
НЕМОЈ
Не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи,
моје су очи исплакане,
никада неће моћи небо да врате,
отишли су сви битни они,
који су знали модре писати песме,
што су ћутати знали,
имали чаробне моћи,
не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи.
Како да дођем где ме нема,
у свет без суза,без хризантема,
поклеклих снова,злурадих весника,
прљавих жеља,
у свет без песника.
Како да дођем где ме нема,
у гужву бучних, преварених Скита,
плитких погледа,руку без поздрава,
где нико никог ништа не пита.
Зар доћи у време крње,
без сете,пољубаца,додира ноћи,
боље је што бити ме неће,
не немој ме чекати залуд,
сигурно је да нећу доћи.
БЕСКРАЈНА
Ако се будеш у песму пресвукла,
обукла си светлост,изгубила крај.
ИСКРЕ
– ЉУБАВ ЈЕ КОНСТАНТА У ВРЕМЕНУ,ЧИМ У ПРОСТОР СКРЕНЕ,
ПОСТАЈЕ ОГРАНИЧЕНА.
© Андреја Ђ.Врањеш.