ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш

No votes yet.
Please wait…

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ( СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ )

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете до краја почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку знака,
изнад Сунца тмина.

РОДА

Додир далеких међа,
крилата прича дана,
сањају је куће северно од лета,
јутра троши у тихој слободи,
вечно тражећ исто,
по заспалој води.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га дидиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с њима и сузе детиње.

Животом разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ЗАЖМУРИ

Ако ме будеш срела,
не застајкуј мислима,
запећеш сећањем,
заболеће те радост,
па ти се о недај Боже десити може,
да заридаш сновима.

ИЗВАН СЦЕНЕ

У самоћи песник и мисао,
камена судбина а срце меко,
лепоту стихова чека,
радост остала тамо далеко.

С вином заједно троши тмину,
пише песму о лепоти жене,
мотре га зидови бели,
живот потрошен изван сцене.

Јутро кроз окно поглед сели,
од поља неба део да има,
он ко  по облацима да хода белим,
висине модре грли са њима.

КАД БИ 

Зашто потоци јуре,
да изгубе име своје,
зашто сви журе да пре стигну,
себи на крај,

А кад би све што се креће успорило мало,
живот би био лепши,
више би мере било,
у разум би више љубави стало.

СМРЧА

Сестра ветру,
врхом се приближава јутру,
лепотом брани.

ПИЈАН ЖИВОТ

Кад ружноћа заклони видике,
разум и љубав изгубе право,
покрене се глупост,
изруга смисао.

Потоне истина,
јаукне лепота,
нестане дилема,
живот пијан нигде плота нема.

МУКЕ

Кад ветар из поља скрене,
у куће сељачке,
у којима  живе руке муке,
све туге се тад у једну скупе,
сећања бродови постану,
а године луке.

ПЕСНИК СТРЕПЊЕ И СНОВИ

Снови кроз риме знаци,
у песнику немир,
ружни неки људи дувају у свеће,
за име Бога угасиће свемир.

На врху кошмара,
глас га буди,
Светитељ јавља,
остале су птице,отишли су људи.

ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА

ЖИВОТ

Године теку као река,
месеци промичу као киша,
дани се губе као сећања.

Време се троши и разбија,
као вали о хриди.
У вечности живот је варка,
једног тренутка.

СЛОБОДА

Предачка љубави,
творевино суза и крви,
тешко освојива,
лако изгубљена,
највећа тековино.
Када те отму,
ништа више не постоји.

ПРАВДА

За једне опасност,
за друге олакшање,
тешко достижна на небу звезда.

Једном кад са висина падне,
осветли људску нискост.

СЛЕПАЦ

Живот у мраку проводи,
праведан,сетан.

Често се запитам,ко је слепац ?
Он који не види,или они који виде,
чинећи мрачна дела.

САТ

Сизиф који гура време.

Од постанка мери неизмерљиво,
враћајући се на почетак.

ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА ( СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ )

ФИЛОСОФ

Загледан у будућност,
често се запита постоји ли срећа ?

Ако и постоји,кратко траје.
Зар срећа онда обмана није ?
Шта рећи ?
Можда је срећа не живети у срећи ?

ПРАВИЛО

Да ли је зло у времену,
или је зло у човеку ?
Као да једно друго чека,
зла човека нема без времена,
зла времена нема без човека.

Човек и време су нужности,да би постојале доброта или ништавило,
зло и добро нису случајности,
они су увек правило.

ЗАХВАЛНОСТ

Хвала поезији која се смрти не боји,
слепом који душом види,
хвала ветру када милује старост,
хвала љубави која се стиди.

Хвала успомени која се чува,
житу кад се земљи клања,
хвала мору што дубине боји,
хвала ружи што у врту сања.

Хвала Сунцу што се поново рађа,
улици што разне судбине носи,
рани оној која више не боли,
хвала истини која се воли.

МОЛБА

Раширите осмехе ви скромни без мржње,
ви који немате ништа осим шеталишта,
кроз вас што теку реке правде,
ви који се пењете тужни уз живота скалинаде.

Певајте обични,тихи племенити,
ви који носите небо у себи,
ви паметни знањем стамени,
ви чије снове грле стихови нежни рањени.

МОДРА ТАЈНА

Слобода без почетка,краја,
дубоке таме пприче крије,
кажњава лепотом плавом,
Месец из плиме море пије.

Велика радост некад је туга,
зависи од тога шта се гледа,
ако је пучина радост тренутка,
шта је  море у тегли од меда ?

ПЕСМА НОВА

ВИДОВЊАК

Сретох видовитог
и он ми црвеног образа каза,
за три сутра,
срешћеш човека без имена,мог брата,
који познаје живот голи,
можеш га упитати све што желиш,
све ће ти рећи,
само једно он не зна,
када треба стићи,
а када утећи ?

ПОЛИНОМ

Цео живот тугом прти,
ине људе светлост прати,
живот израз ко полином,
није црта да га скрати.

ДОДИР

Вук и човек,
додир опреза,
на времену путу.

ПУТЕВИ

Њима се одлази,долази,свраћа,
они су мера,
има их дужих ,има и краћи,
ал  сви су налик рођеној браћи.

Колико сам по њима лутао,
где се нисмо све видели,срели,
када би их зимске угледао,
они би ме  ко летњи одвели.

Зашто нас  одводе   на нејасне стране,
како да упозоре кад немају глас,
криви  они нису,
ми бирамо њих, а не они нас.

ИСКРЕ :

–   КАКО ДОНИРАТИ ДУШУ ?

© Андреја Ђ. Врањеш.

 

(Прочитано: 141 пута, 2 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.583 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif