ЧЕЖЊА … – Андреја Ђ. Врањеш

Please wait...

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

ЧЕЖЊА

Долазим уморан од чежње,
загрлићу љубав.

Не желим да патим,
убрао сам пупољак среће,
заљубио се у осмех речи.

Ускачем у њен живот,
као у кревет.

Задивљен голом истином,
нем од радости.

ПЕСМА НОВА

 ГЛУМАЦ

Акад. глумцу Александру Крстајићу
(МАЦКУ).

Ако је у улози убице,
глумац се себе боји,
када се врати  егу,
туђе године броји.

 Док  улицама свог града хода,
  он игра кипара из Фиренце,
 улоге су његова светлост,
живот издељен на секвенце.

Говори и  кад заћути,
на сцени себе попије,
 никада не умире,
као филм се одвије.


 ЧЕРГАРИ НОВИ

 Додиру времена новог,
нису се могли прилагодити,
разочарани и тужни,
угасили ватре вековне.

 У  буци насиља
изгубљени,

 сами са собом ,
изпреварани ,
 у дланове себи  гледају,
 

ИДЕАЛИ

Виолета је  волела небо и Сунце,
и љубичице је волела,
Ана  је било њезино име,
друго је себи дала.
Када су је питали зашто?
Рекла је хитро,
највише због идеала.

ИСКРЕ:

–   ДУШУ ОТВАРА КО ЈЕ ИМА.

–    КОЈИ ИМАЈУ ОБИЧНО НЕМАЈУ?

–    СВЕ АНЕ СУ  ПОМАЛО МАРИЈЕ.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

1.234 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.