Андреја Ђ. Врањеш

No votes yet.
Please wait…

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

ВАЈАР

Рукама камену удахњује живот,
када дело буде завршено,
приђе му са стране,
схвати да је направио нонсенс.

Вајар улепшава стварност.

ПЕСМА  НОВА

 ДОДИРИ

Живот је  разлика додира,
радости и туге,
светлости и таме,
љубави и бола,
ведрине јутра и тамног слика,
питања многа отварају тајне,
мене ето тишти судбина Помпеја,
зашто  нема  Пенелопа више,
двобоја Пушкина и Одисеја.


ИСТИХ  СНОВА

Бити рођен са две муке,
са разумом и са тугом,
трајат трпњом старог кова,
искушеник за три Јова.

Разумети говор трава,
светлих зора бити брана,
занесењак истих снова,
јаук неми а сто рана.

 

НЕЈАСНО  ТРАЈАЛИШТЕ 

У каквом  огледалу  данашњице ововремени човек гледа себе убијајући се  међусобно у заносу?  Није ли планета Земља  још увек  трајалиште разуму нејасних обрачуна, арена чемерних сукоба, губилиште и мучилиште на  разним меридијанима огња и крви. Разум што је апсурдно није ресурс помиритељског стваралачког ,више је узроком наказног, фаталног. Хомо луденс, мисаон само у значењу имена  није и  заштитник свих  који се мичу  и имају право на свој  делић неба.  Посматран у времену човек је чешће разочарење па тек  онда колос духовности, можда је овај преживар пролазности , по себи парадоксалан, највећа грешка коју је природа себи дозволила. Шта је то што насилника и страдалника заједно данас поред историјских  крвавих искустава поновно гура у нове суноврате, одакле толико лицемерја у круговима политичких елита, редитеља  злочина  без казни. Свакодневно као репертоарско позоришно гледамо на ТВ екранима дечју тугу“у очима без суза“ као што песнички тугаљиво рече  Агостињо Нето. Шта је и ко је кривац  за  лудило савременог човека ? Шта овај данашњи човек треба да  ради на себи и још више у себи да би  променио лик? Да ли је  као проблематичан ушао на споредан улаз у ову нам  заједничку вртешку? Озбиљна су питања. Оваквих видика, без видика, човек је  највише егоцентрик, уживалац и заљубљеник бледих  вредности. Опседнут новцем , његовом снагом моћи, обезличен и изобличен он као такав  мора најпре  изаћи из себе а  онда и из  времена да би се  кад  људскост у њему зарумени светлог  образа у радости пронашао.

ИСКРЕ:

–    ЖИВОТУ ЈЕ  БУЧНА  ИГРА  СУДБИНЕ.

–    ЖЕНА  ЈЕ  СЕБИ  ТАЈНА .

–    ПОСТОЈЕ  ЉУДИ  КОЈИ  ВОЛЕ ДА  ВЕРУЈУ, ЧИСТИХ  ДУША.

–    БИТИ  СРЕЋАН  МОЖДА  ЈЕ НАЈВЕЋА  РЕЛАТИВНОСТ.

–    ИСТРГНУТИ  ОСМЕХ  ЈЕ  КАО ОДУЗЕТИ  ПРАВО  НА   ДЕТИЊСТВО.

–    ВОЛЕТИ, ТО ЈЕ  ДАР.

–    КО  ОДГУРНЕ  МАЈКУ ОДГУРНУО ЈЕ  СВЕТЛОСТ.

–    НИСАМ  ВИШЕ  СИГУРАН  ДА ПОСТОЈИМ.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

(Прочитано: 546 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.482 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif